Crna trikotaža za ispraćaj pokojnika

Crna trikotaža za ispraćaj pokojnika je sastavni deo žaljenja.Tokom istorije menjali su pogrebni običaji - počev od pripreme pokojnika, pa do načina sahranjivanja. Promene su doživljavali i kovčezi, obeležja na nadgrobnim spomenicima, kao i običaji za parastose. Ipak, tradicija nošenja crne odeće zadržana je do današnjih dana.

Zašto je odeća za žaljenje crne boje?

Gubitak bliske osobe je najtragičniji događaj u životu svakog čoveka. U nastojanju da se pokaže ljubav prema preminulom porodica organizuje sahranu kojom će ispoštovati ne samo običaje, već i želje preminulog.Međutim, odavanje poštovanje ne završava se polaganjem cveća i poslednjim pozdravom sa dragim bićem. Ona se ogleda i u periodu žalosti, a upravo je nošenje crnine jedan od najrasprostranjenijih načina.Crna trikotaža za ispraćaj pokojnika, kao i nakon sahrane, je običaj koji postoji više vekova. Njime porodica ukazuje javnosti da prolazi kroz bolne trenuke. Mnogi je smatraju i svojevrsnim društvenim bontom. Samim tim se izbor odeće druge boje smatra uvredom prema preminulom, posebno u zapadnoj kulturi.Koliki značaj ima crna odeća u pogrebnim običajima najbolje govori podatak da je sve do kraja 19. veka žena koja se usudila da ponese crnu haljinu kada nije u žalosti smatrana “opasno ekscentričnom” i na nju je okolina gledala prezrivo.

Kada se pojavila crna trikotaža za ispraćaj pokojnika?

Tradicija crne odeće na Zapadu datira još od Rimskog carstva. Rimljani su želeli da pokažu da tuguju za pokojnikom, pa je porodica nosila togu crne boje, zvanu “toga pulla”. Običaj crnine proširio se na druge krajeve. Tako su u Srednjem veku žene bile u obavezi da nose crne kape i velove nakon smrti svojih muževa, što je bilo i Zakonom regulisano. Ova odeća za željenje bila je namenjena samo za kraljevsku porodicu i aristokratiju, dok je za niže društvene slojeve bila preskupa.Crna trikotaža za ispraćaj pokojnika dobila je komercijalnu upotrebu zahvaljući Kraljici Viktoriji. Naime, nakon smrti svog supruga, princa Alberta, kraljica je obukla crninu koju je nosila 40 godina, sve do svoje smrti. Njen primer vrlo brzo počele su da slede i druge dame iz visokog društva, da bi sa razvojem industije crna odeća za žaljenje postala pristupaačnija i dostupna svima.“Haljine za oplakivanje”, kako su nazivane, bile su jednostavnog kroja, bez veza, čipke i drugih raskošnih ukrasa. Muškarci su nosili crna odela, sa crnim rukavicama, kravatama i šeširima.

Posle koliko se skida crnina?  

Prema istorijskim tekstovima u 19. veku odeća za žaljenje nošena je 2 godine, pri čemu je crna trikotaža za ispraćaj pokojnika bila samo u prvoj godini nakon sahrane. Kada bi počeo period tzv. “polu žalosti” članovi porodice mogli su da uvedu i garderobu tamnijih boja, poput sive, teget ili ljubičaste.Iako se ovaj običaj zadržao u pojedinim krajevima, danas se, obično, crnina nosi do godišnjeg pomena.Pogrebno preduzeće Drnda Internacional poseduje višegodišnje iskustvo u organizovanju sahrane. Pored bogatog izbora pogrebne opreme, kao i predmeta za ispraćaj preminulog i cvetnih aranžmana napravljenih od prirodnog cveća, imamo i širok izbor crne trikotaže za sva godišnja doba i svaku priliku.