Bez obzira da li je smrt nastupila tokom vladavine ili nakon mandata gubitak nekadašnjeg vođe predstavlja jedan od važnih događaja. Njihove sahrane ne samo da privlače pažnju medija, već i običnih građana, a pojedine su toliko spektakularne da se vest prenosi širom sveta.
Koje su sahrane predsednika okupile najveći broj zvaničnika otkriva vam u ovom blogu pogrebno preduzeće Drnda Internacional.
Sahrane predsednika Amerike
Sahrane američkih predsednika imaju posebnu tradiciju koja je ustanovljena još od doba Abrahama Linkolna. Ipak, najznačajnija, prema mišljenju mnogih, jeste sahrana Džona Kenedija.
Kada je 22. novembra 1963. godine u Dalasu izvršen atentat na 35. predsednika SAD-a građani su u neverici slušali vest koju su prenesile sve televizijske i radio stanice. Po proglašenju smrti telo je avionom vraćeno u Vašington, gde su vojne vlasti započele organizovanje sahrane.
Iako obavljeno balsamovanje i kozmetička restaruracija preminulog Prva dama Amerike donela je odluku da kovčeg za sahranu bude zatvoren, jer je metak razorio veliki deo predsednikove lobanje. Zato je odmah nakon pripreme Kenedi položen u sanduk od mahagonija, dok je limeni sanduk, kojim je transportovan iz Dalasa, vazduhoplovna jedinica spustila u Tihi okean kako ne bi dospeo “u ruke tragača za senzacijom”.
Kovčeg sa posmrtnim ostacima je 24 časa boravio u čuvenoj Istočnoj sobi Bele kuće, u kojoj se skoro 100 godina ranije nalazilo i Linkolnovo telo. Uz odar bila je počasna garda, uključujući trupe iz 3. pešadije i iz specijalnih vojnih snaga (Zelene beretke), a po molbi Džeki i dvojica katoličkih sveštenika.
Nakon mise u Istočnoj sobi, članovi porodice, prijatelji i drugi vladini zvaničnici dolazili su u određeno vreme da odaju počast predsedniku Kenediju. Da bi sutradan, 24. novembra, Džeki sa sinom i ćerkom, krenula u pogrebnu povorku od Bele kuće do rotonde Kapitola, gde je kovčeg bio izložen za javnost.
Preko 250.000 Amerikanaca više sati su stajali po hladnom vremenu kako bi pozdravili voljenog predsednika, a oko million njih je na dan sahrane predsednika, 25. novembra, stajalo duž puta od Kapitola do Bele kuće, a zatim do katedrale Svetog Mateja ispraćajući ga na večni počinak.
Keneijeva sahrana okupila je i predstavnike više od 90 zemalja. Prvi zamenik sovjetskog premijera Anastas Mikojan, francuski predsednik Šarl de Gol, kanadski premijer Lester B. Pirson, princ Filip, vojvoda od Edinburga, irski predsednik Ejmon de Valera, etiopski car Hajle Selasije, belgijski kralj Boduen I, samo su neki od zvaničnika.
Nakon svečane mise Džon Kenedi je sahranjen na Nacionalnom groblju u Arlingtonu.
Najposećenije sahrane predsednika
- maja 1980. godine u 88. godini umro je Josip Broz Tito. Nakon 122 dana borbe sa začepljenjim krvnim arterijama u levoj nozi bolest je odnela život doživotnog predsednika SFRJ.
Bez obzira što je vest odjeknula svetom, priprema sahrane započela je još početkom januara, kada je Tito primljen u Klinički centar u Ljubljani. To je bila stroga državna tajna, pod nazivom “Dan X + 4”. Planovi su se odnosili na dan smrti i 4 naredna dana ceremonije. U njihovoj izradi učestvovali su članovi državno-partijskog rukovodstva, kao i niz stručnjaka iz raznih oblasti.
U rano jutro, 5. maja oficiri garde su Titov kovčeg preneli iz Kliničkog centra u zgradu Skupštine SR Slovenije. Veliki broj građana Ljubljane, ali i drugih krajeva Slovenije, je došao da oda poštovanje predsedniku.
Iz Ljubljane Tito je plavim vozom poslednji put krenuo kroz svoju zemlju. Najpre je stigao u Zagreb, gde je kovčeg bio izložen ispred glavne zgrade Zagrebačkog kolodvora. Odatle se voz zaputio u Beograd, na sahranu.
U Beogradu preminulog su na železničkoj stanici sačekali supruga Jovanka. Među njima je bio i deo porodice, najviši predstavnici federacije, predstavnici SR Srbije, SAP Vojvodine i Kosova, grada Beograda i Jugoslovenske narodne armije.
Tokom naredna 3 dana kovčeg je bio izložen u centralnoj sali zgrade Skupštine SFRJ. Građani, domaće i strane delegacije, u mimohodu su odavale poslednju počast. Da bi se 8. maja u 12.25 zaputila pogrebna povorka ka “Kući cveća”.
Godinu dana pred svoju smrt Tito je doneo odluku da bude sahranjen u zimskoj bašti svoje rezidencije na Dedinju. Kasnije je pretvorena u čuveni mauzolej. Pored nje u razmatranje kao poslednje počivalište bili su i rodni Kumrovec i memorijalni kompleks Dolina heroja na Sutjesci.
Osim velikog broja građana Jugoslavije, sahrana predsednika Tita okupila je 209 delegacija iz 128 zemalja sveta. Upravo zato je opravdano proglašena najposećenijom u istoriji. Čak je direktno prenošena u Jugoslaviji i još 16 zemalja sveta, a u nekoliko zemalja snimak je naknadno emitovan.
Sahrana jednog od najcenjenijih predsednika
Nelson Rolilala Mandela bio je prvi crni predsednik Južnoafričke Republike. Ujedno, i prvi predsednik ove zemlje koji je izabran demokratskim putem. Ostao je upamćen kao jedan od najvećih boraca za ljudska prava. Upravo zato i ne čudi što i 8 godina nakon smrti se smatra jednim od najuticajnijih i najpoštovanijih lidera modernog doba.
Mandela je preminuo 5. decembra 2013. godine u 95. godini od respiratorne infekcije. Odmah po objavljivanju o smrti predsednika u Južnoj Africi je započela nacionalna žalost od 10 dana. Za to vreme obeleženi su brojni parastosi širom zemlje. Zvanična komemoracija je održana 10. decembra na stadionu FNB u Johanezburgu.
Komemoraciji je prisustvovalo oko 95.000 ljudi, pri čemu je 90 zemalja imalo svoje predstavnike. Među njima bili su američki predsednik Barak Obama i tri bivša predsednika Sjedinjenih Država. Tu je bio i predsednik Indije Pranab Mukerdži, premijer Italije Enriko Leta. Zatim, predsednica Brazila Dilma Rusev, predsenik Francuske Fransoa Oland, predsednik Portugalije Anibal Silva. Predsednik Irske Majkl Higins, predsednik Nemačke Joahim Gauk i nemačka kancelarka Angela Merkel. Među njima je bio i premijer Ujedinjenog Kraljevstva Dejvid Kameron i mnogi drugi.
Komemoraciji je, takođe, prisustvovalo i brojno plemstvo, uključujući kraljeve Holandije i Belgije, Princa od Velsa, Prestolonaslednike Danske, Norveške i Japana, Princezu Švedske i kraljicu Jordana.
Nakon komemoracije telo Nelsona Mandele bilo je 3 dana izloženo u zgradi vlade u Pretoriji gde su stanovnici mogli da se pozdrave sa predsednikom.
Sahrana je održana 15. decembra u selu Kunu u južnoafričkoj provinciji Kejp. S obzirom da je Mandela pripadao plemenu Xhosa pogrebni običaji su predstavljali jedinstveni spoj državnog protokola i običaja ovog naroda.
Gubitak drage osobe je najteži događaj u životu svakog čoveka, zato prepustite organizovanje sahrane pogrebnom preduzeću Drnda Internacional. Naše kompletne pogrebne usluge obuhvataju i prevoz umrlih iz inostranstva.
