U prvim minutima nakon smrti prirodno je da se jave šok, tuga, zbunjenost i strah da će nešto biti urađeno pogrešnim redosledom. Ipak, nije potrebno rešavati sve odjednom.
Postoji jasno definisan postupak koji počinje zvaničnim utvrđivanjem smrti, a zatim obuhvata izdavanje potrebne dokumentacije, prijavu smrti, preuzimanje pokojnika i organizaciju sahrane.
Imajući ovo u vidu donosimo vam praktičan vodič koji otkriva šta raditi kada osoba premine kod kuće.
Šta raditi kada osoba premine kod kuće – prvi korak
Ako pronađete osobu koja ne reaguje i niste sigurni da je nastupila smrt, situaciju treba tretirati kao hitno medicinsko stanje i obratiti se hitnoj medicinskoj službi. Porodica ne treba samostalno da zaključuje da je osoba preminula.
Ukoliko je smrt očekivana, na primer kod starije ili teško bolesne osobe koja se duže lečila kod kuće, i dalje je potrebno da smrt bude zvanično utvrđena od strane nadležnog doktora medicine.
Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, za svako umrlo lice utvrđuju se vreme i uzrok smrti na osnovu neposrednog pregleda, a to može da učini samo doktor medicine. Za osobe koje su preminule van zdravstvene ustanove lokalna samouprava određuje doktora nadležnog za ovaj postupak i izdavanje potvrde o smrti.
Dakle, prvi korak nije organizovanje sahrane niti pozivanje rodbine, već medicinsko utvrđivanje smrti.
Korak 1: Pozovite nadležnu medicinsku službu
Kada osoba premine kod kuće, potrebno je kontaktirati nadležnu medicinsku službu kako bi ovlašćeni lekar izvršio pregled. Procedura može zavisiti od mesta prebivališta i organizacije zdravstvenih službi u konkretnoj opštini ili gradu.
Uloga lekara nije samo formalna. Lekar neposrednim pregledom utvrđuje vreme i uzrok smrti i, kada su za to ispunjeni uslovi, izdaje odgovarajuću potvrdu o smrti. Zakonom je predviđeno da doktor određen za utvrđivanje vremena i uzroka smrti osobe preminule van zdravstvene ustanove neposredni pregled izvrši u roku od 12 sati od primljenog poziva.
Do dolaska nadležnog lica preporučljivo je da porodica ne preduzima radnje koje bi mogle otežati pregled ili promeniti okolnosti u kojima je osoba pronađena.
Korak 2: Pripremite dokumentaciju pokojnika
Dok čekate dolazak lekara, ukoliko ste u stanju da to učinite, možete pripremiti osnovna dokumenta preminule osobe.
U praksi mogu biti potrebni lični dokumenti i raspoloživa medicinska dokumentacija, naročito ukoliko je osoba prethodno bolovala ili se lečila. Medicinska dokumentacija može biti značajna lekaru prilikom sagledavanja okolnosti smrti.
Nemojte, međutim, dozvoliti da potraga za dokumentima postane dodatni izvor panike. Najvažnije je da je nadležna služba obaveštena, dok se ostala administracija rešava korak po korak.
Korak 3: Lekar utvrđuje vreme i uzrok smrti
Jedan od najvažnijih delova postupka jeste zvanično utvrđivanje smrti. To nije isto što i lična procena članova porodice da osoba više ne daje znake života.
Nadležni doktor vrši neposredni pregled umrlog i utvrđuje vreme i uzrok smrti u skladu sa medicinskim i zakonskim pravilima. Ako nema okolnosti koje zahtevaju dodatno postupanje nadležnih organa, nakon pregleda može biti izdata dokumentacija potrebna za dalje administrativne procedure.
Upravo zbog toga telo pokojnika ne treba premeštati ili organizovati njegov transport pre nego što se završi propisana procedura.
Šta ako uzrok smrti nije poznat?
Odgovor na pitanje šta raditi kada osoba premine kod kuće znatno je složeniji kada smrt nije očekivana ili kada postoje okolnosti zbog kojih njen uzrok nije moguće pouzdano utvrditi.
Doktor koji pregleda preminulu osobu dužan je da bez odlaganja obavesti nadležnu organizacionu jedinicu Ministarstva unutrašnjih poslova ako:
- identitet umrlog nije moguće utvrditi,
- postoje povrede ili sumnja na nasilnu smrt,
- na osnovu raspoloživih medicinskih činjenica nije moguće utvrditi uzrok smrti.
U takvim okolnostima lekar neće izdati potvrdu o smrti dok nadležni organ ne donese odluku u vezi sa obdukcijom.
Korak 4: Izdavanje potvrde o smrti
Potvrda o smrti jedan je od ključnih dokumenata u daljem postupku.
Ako je osoba preminula van zdravstvene ustanove, potvrdu izdaje lekar koji je utvrdio smrt. Bez potvrde o smrti ne može se izvršiti odgovarajući upis činjenice smrti.
Danas je deo ovog procesa i digitalizovan. Na nacionalnoj medicinskoj platformi, odnosno Portalu elektronske potvrde o smrti (NMP PePOS), članovi porodice i kontakt osobe mogu pratiti status postupka, a u zavisnosti od nivoa pristupa moguće je preuzeti dokumente kao što su potvrda o smrti, izveštaj o umrlom i sprovodnica.
Na taj način se pojednostavljuje sređivanje administracije nakon smrti bližnjeg.
Korak 5: Kontaktirajte pogrebnu službu
Nakon što je smrt zvanično utvrđena i završena procedura koju sprovodi nadležni lekar, jedan od narednih koraka jeste kontaktiranje pogrebne službe. Za porodicu je ovo važan trenutak, jer od tog trenutka počinje praktična organizacija preuzimanja pokojnika i priprema sahrane.
Kada pozovete pogrebnu službu, korisno je odmah navesti gde je osoba preminula, da li je nadležni lekar već izvršio pregled i da li je izdata potrebna dokumentacija. Na osnovu tih informacija može se preciznije objasniti šta sledi i kada je moguće organizovati preuzimanje pokojnika.
Profesionalna pogrebna služba ne bi trebalo da bude samo prevoznik pokojnika. Njena važna uloga je da porodici, koja se često prvi put nalazi u ovakvoj situaciji, jasno objasni redosled narednih koraka i pomogne da se organizacija obavi bez nepotrebnog lutanja između različitih procedura.
U zavisnosti od potreba porodice, dogovor može obuhvatiti:
- preuzimanje i prevoz pokojnika;
- organizaciju čuvanja pokojnika do sahrane;
- izbor sanduka i druge pogrebne opreme;
- dogovor oko termina i mesta sahrane;
- organizaciju pogrebne ceremonije;
- pomoć oko dokumentacije i drugih praktičnih pitanja.
Upravo zato prilikom prvog razgovora nije najvažnije samo pitati koliko usluga košta. Važno je utvrditi šta konkretna cena obuhvata, koje obaveze preuzima pogrebno preduzeće, a koje korake porodica mora da obavi sama.
U trenucima kada je teško koncentrisati se čak i na jednostavne stvari, mogućnost da jedna stručna osoba objasni šta je završeno, šta još treba uraditi i kojim redosledom, može značajno da rastereti porodicu. Samim tim, dobar odabir pogrebnog preduzeća nije samo pitanje organizacije sahrane, već i sigurnosti da će svaki naredni korak biti sproveden dostojanstveno, pravovremeno i uz poštovanje.
Korak 6: Preuzimanje i prevoz pokojnika
Tek kada je smrt zvanično utvrđena i kada su ispunjeni potrebni uslovi, može se pristupiti organizovanom preuzimanju pokojnika.
Prevoz umrlih nije isto što i običan transport. Obavlja se u skladu sa propisanim sanitarnim, tehničkim i administrativnim zahtevima. U zavisnosti od toga gde je osoba preminula i gde će biti sahranjena, procedura može uključivati dodatnu dokumentaciju.
Naime, nije ista procedura kada je potrebno organizovati lokalni prevoz pokojnika i kada porodica želi sahranu u drugom gradu ili mestu. Još složenija procedura može postojati kada je potreban međunarodni prevoz pokojnika, jer tada transport može zahtevati dodatnu dokumentaciju i ispunjavanje posebnih uslova.
Porodica bi zato već prilikom razgovora sa pogrebnom službom trebalo da navede:
- adresu na kojoj je osoba preminula;
- da li je nadležni lekar završio pregled;
- gde porodica želi da pokojnik bude prevezen;
- u kom mestu je planirana sahrana;
- da li postoji porodično grobno mesto;
- da li je potreban lokalni, međugradski ili međunarodni transport.
Ove informacije omogućavaju da se naredni koraci organizuju bez nepotrebnih zastoja.
Korak 7: Prijava smrti i upis u matične evidencije
Nakon medicinskog dela postupka sledi administrativni deo.
Činjenica smrti prijavljuje se nadležnom matičaru. Prema važećim propisima, kada osoba premine van zdravstvene ustanove, uz prijavu se prilaže potvrda o smrti koju izdaje nadležni lekar.
Prema Zakonu o matičnim knjigama, činjenica smrti prijavljuje se nadležnom matičaru u roku od tri dana od dana smrti, odnosno od dana pronalaska tela. Ako je za sahranu posebnim propisom određen kraći rok, prijava mora biti izvršena pre sahrane.
Članovi porodice koji su živeli sa preminulim spadaju među lica koja imaju obavezu prijavljivanja smrti, uz zakonom definisane alternative kada oni ne postoje ili nisu u mogućnosti da to učine.
Kako se dobija izvod iz matične knjige umrlih?
Nakon upisa činjenice smrti moguće je pribaviti izvod iz matične knjige umrlih, koji će porodici kasnije biti potreban u različitim pravnim i administrativnim postupcima.
Zahtev za eIzvod iz matičnih knjiga moguće je podneti i putem portala eUprava. Dokument se može zatražiti u elektronskom ili papirnom obliku, uz odgovarajuću elektronsku identifikaciju korisnika.
Ovaj dokument kasnije može biti potreban prilikom ostavinskog postupka, rešavanja imovinskih pitanja i drugih poslova koji nastaju nakon smrti člana porodice.
Korak 8: Izbor grobnog mesta i termina sahrane
Nakon završetka prvih medicinskih i administrativnih procedura, porodica ulazi u deo organizacije koji zahteva donošenje nekoliko važnih odluka – gde će pokojnik biti sahranjen i kada će se sahrana održati. Iako ova pitanja deluju jednostavno, u praksi zavise od raspoloživosti grobnog mesta, pravila konkretnog groblja, potrebne dokumentacije i dostupnih termina.
Ako porodica već ima porodično grobno mesto, potrebno je proveriti njegov status i mogućnost obavljanja nove sahrane. Samo postojanje porodične grobnice ili grobnog mesta ne znači da se sahrana može automatski zakazati, pa je važno na vreme proveriti uslove kod upravljača konkretnog groblja.
Kada porodično grobno mesto ne postoji, potrebno je informisati se o mogućnostima koje su dostupne na groblju na kojem porodica želi da obavi sahranu. Procedura i uslovi mogu se razlikovati u zavisnosti od grada, opštine i konkretnog groblja. Zato je najbolje informacije proveravati direktno kod nadležnog upravljača groblja ili uz pomoć pogrebne službe.
Tek nakon što se utvrde mogućnosti za sahranjivanje može se preciznije dogovoriti datum i vreme sahrane. Prilikom određivanja termina treba uskladiti raspoloživost groblja sa organizacijom pogrebne službe, željama porodice i, ukoliko je planiran, verskim obredom.
S obzirom da se porodica u tom trenutku nalazi pod velikim emocionalnim opterećenjem, korisno da jedna osoba bude zadužena za komunikaciju sa pogrebnom službom, grobljem i ostalim učesnicima u organizaciji. Time se smanjuje mogućnost nesporazuma i izbegava situacija da više članova porodice istovremeno dobija različite informacije.
Korak 9: Izbor pogrebne opreme
Pitanje šta raditi kada osoba premine kod kuće obuhvata i izbor pogrebne opreme. Upravo taj korak za mnoge porodice predstavlja jedan od emotivno najtežih delova organizacije. Odluke koje bi u drugačijim okolnostima zahtevale vreme sada se donose relativno brzo, zbog čega je važno da porodica dobije jasne informacije o dostupnim mogućnostima, cenama i tome šta je zaista potrebno.
Pogrebna oprema može obuhvatiti sanduk, unutrašnju opremu, pokrov, krst ili drugo odgovarajuće obeležje, kao i druge elemente potrebne za dostojanstvenu pripremu i ispraćaj pokojnika. Tačan izbor zavisi od vrste sahrane, porodičnih i verskih običaja, ličnih želja pokojnika ukoliko su bile poznate i finansijskih mogućnosti porodice.
Profesionalna pogrebna služba treba da predstavi dostupne mogućnosti bez stvaranja pritiska da se izabere najskuplja varijanta. Sa druge strane, porodica treba da zna šta je neophodno, šta predstavlja dodatnu mogućnost i koliko svaki element košta pre nego što donese konačnu odluku.
Posebnu pažnju treba posvetiti i željama koje je pokojnik eventualno izrazio tokom života. Ako je želeo određenu vrstu sahrane, jednostavan ispraćaj, određeni verski običaj ili neki drugi detalj, porodici često znači da poslednji ispraćaj organizuje u skladu sa tim željama.
Šta ne treba raditi kada osoba premine kod kuće?
Kada se smrt dogodi iznenada, članovi porodice često pokušavaju da reaguju što brže. Ipak, pojedine stvari ne treba raditi pre dolaska nadležnih službi.
Ako smrt još nije zvanično utvrđena, ne treba samostalno organizovati prevoz pokojnika. Ukoliko postoje neobične okolnosti, povrede ili bilo kakav razlog za sumnju u prirodnu smrt, ne treba menjati položaj tela niti menjati okolnosti na mestu događaja.
Takođe nije potrebno odmah rešavati kompletnu administraciju, zvati deset različitih institucija ili donositi sve odluke o sahrani.
Najsigurniji pristup je jednostavan. Najpre se utvrđuje smrt, zatim pribavlja dokumentacija. Potom se vrši preuzimanje pokojnika i organizacija sahrane.
Takav redosled smanjuje mogućnost greške i porodici daje makar malo strukture u veoma teškom trenutku.
Šta ako je osoba živela sama?
Kada osoba premine sama u svom domu i pronađe je rođak, komšija ili drugo lice, postupak može biti složeniji, naročito ako nije poznato kada je smrt nastupila.
Prema propisima, smrt osobe preminule van zdravstvene ustanove nadležnom doktoru prijavljuju članovi porodice sa kojima je živela, a ako njih nema ili nisu u mogućnosti, druga zakonom određena lica, sve do osobe koja je prva saznala za smrt.
Ako okolnosti smrti nisu jasne, potrebno je postupati prema instrukcijama lekara i drugih nadležnih organa.
Da li je obdukcija obavezna kada osoba premine kod kuće?
Ne, sama činjenica da je osoba preminula kod kuće ne znači automatski da će biti izvršena obdukcija. Međutim, postoje okolnosti u kojima ona može biti potrebna ili obavezna.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti predviđa obdukciju, između ostalog, kada to zahteva doktor određen za stručno utvrđivanje vremena i uzroka smrti, kada to zahteva nadležni organ ili u drugim zakonom propisanim slučajevima.
Ako lekar ne može da utvrdi uzrok smrti ili posumnja na nasilnu smrt, uključuju se nadležni organi i potvrda o smrti se ne izdaje dok se ne donese odluka u vezi sa obdukcijom.
U teškom trenutku porodici je potrebno manje administrativnih briga, a više vremena da bude zajedno. Zato kompletno organizovanje sahrane prepustite pogrebnom preduzeću Drnda Internacional.
Možete nas kontaktirati 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
Najčešća pitanja
Koga prvo pozvati kada osoba premine kod kuće?
Ako niste sigurni da je osoba preminula, slučaj treba tretirati kao hitno medicinsko stanje. Kada je smrt nastupila van zdravstvene ustanove, mora je zvanično utvrditi nadležni doktor medicine.
Da li porodica može sama da preveze pokojnika?
Prevoz ne treba organizovati pre zvaničnog utvrđivanja smrti i završetka potrebne procedure. Nakon toga se preuzimanje i transport organizuju u skladu sa propisanim uslovima.
Ko izdaje potvrdu o smrti kada osoba umre kod kuće?
Za osobu koja je preminula van zdravstvene ustanove potvrdu o smrti izdaje nadležni doktor medicine koji utvrđuje smrt.
Da li policija dolazi kada neko umre kod kuće?
Ne automatski u svakom slučaju. Međutim, lekar je dužan da obavesti nadležnu jedinicu MUP-a ako postoje povrede ili sumnja na nasilnu smrt, identitet nije moguće utvrditi ili uzrok smrti nije moguće utvrditi na osnovu raspoloživih medicinskih činjenica.
Koliko vremena porodica ima za prijavu smrti?
Prema Zakonu o matičnim knjigama, činjenica smrti prijavljuje se nadležnom matičaru u roku od tri dana od dana smrti, odnosno pronalaska tela, uz izuzetak kada poseban propis zahteva kraći rok zbog sahrane.
