Tradicija balsamovanja datira hiljadama godina unazad. Ovu drevnu tehniku razvili su Egipćani pre više od 4.000 godina. U srednjem veku hrišćanstvo je nalagalo brzu sahranu bez intervencija na telu, te je balsamovanje sporadično primenjivano. Ipak, tela značajnih ličnosti, poput članova kraljevskih porodica i papa, bila su balsamovana kako bi se obezbedilo očuvanje.
Veliki procvat tehnike nastaje tokom Američkog građanskog rata u 19. veku. Glavni razlog za to jeste činjenica da je balsamovanje omogućavalo lakši međunarodni transport preminulih vojnika.
Danas se balsamovanje koristi ne samo za usporovanje raspadanja, već i poboljšanje prirodnog izgleda pokojnika za sahrane gde je otvoren kovčeg. Na taj način pruža posebnu utehu ožalošćenima, jer se mogu sećati voljene osobe kakva je bila.
Iako predstavlja uobičajenu pogrebnu praksu postoje pogrešna mišljenja i mitovi o balsamovanju. Koji su najčešći otkriva vam Drnda International.
Balsamovanje je samo za sahrane sa otvorenim kovčegom
Balsamovanje se prvenstveno radi kako bi se omogućilo dostojanstveno odavanje počasti preminuloj osobi u slučaju otvorenog kovčega. Međutim, to nije jedina njegova svrha.
Ponekad se preporučuje i kada telo nije izloženo na sahrani. Posebno kada će preminuli biti transportovan na veliku udaljenost ili kada će proći dugo vremena između smrti i sahrane.
Balsamovanje nije opcija u slučajevima uznapredovalog raspadanja, teških opekotina ili neprepoznatljivih povreda. Određene bolesti, poput Krojcfeld-Jakobova bolesti i ebole, takođe čine balsamovanje nepreporučljivim.
Balsamovanje čuva telo zauvek
Kada su u pitanju mitovi o balsamovanju ovo je jedan od najrasprostranjenijih.
Balsamovanje može privremeno sačuvati telo odlaganjem raspadanja, ali ga ne čuva zauvek. To znači da se njime samo usporava prirodni proces raspadanja na određeni period. Vreme očuvanja tela zavisi od brojnih faktora. Stanje tela pre balsamovanja, uslovi okoline, tehnike balsamovanja – samo su neki od njih.
Bez obzira što neka tela duže ostaju očuvana od drugih, na kraju će se i ona razgraditi.
Balsamovanje podrazumeva vađenje organa
Još jedna uobičajena zabluda jeste da proces balsamovanja uključuje otklanjanje ograna iz tela. Ovo pogrešno mišljenje utemeljeno je u horor filmovima i strašnim pričama koje se pričaju oko logorske vatre. Potiče i iz pogrešnog viđenja pripreme pokojnika za sahranu kod straih Egipćana, gde je vršeno u svrhu naknadne mumifikacije.
Morate znati da se balsamovanje fokusira na očuvanje tela kao celine. Zato se proces zasniva na uklanjanje krvi i drugih tečnosti iz tela. Zatim njihove zamene formaldehidom, koji usporava proces raspadanja i sprečava modrice i promenu boje.
Organi se uklanjaju samo u medicinske ili istraživačke svrhe, a ne kao deo procesa balsamovanja.
Balsamovanje je štetno po životnu sredinu
Mitovi o balsamovanju obuhvataju i njegov uticaj na okolinu.
Važno je razumeti da su tečnosti za balsamovanje koje se koriste u procesu regulisane od strane vladinih agencija. Samim tim su bezbedne za upotrebu. Iako sadrže hemikalije poput formaldehida, one se koriste u kontrolisanim količinama, te nisu štetne po životnu sredinu kada se poštuju odgovarajuće procedure odlaganja.
Štaviše, formaldehid se razlaže na organske supstance kada je izložen vazduhu, zemljištu ili vodi. Ovaj prirodni proces razgradnje naglašava ekološku prihvatljivost modernih tehnika balsamovanja.
Ukoliko je vašu porodicu zadesio tragični događaj, prepustite organizovanje pogreba pogrebnom preduzeću Drnda International. Naš tim vam stoji na raspolaganju 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
