Balsamovanje – Istorija i nastanak

Balsamovanje predstavlja nauku, ali i veštinu o očuvanju ljudskih posmrtnih ostataka. Danas se vrši sa namerom da se pokojnik učini pogodnim za javno ili privatno prikazivanje u sklopu sahrane. Ili, pak, za medicinske svrhe u anatomiji.

Balsamovanje ima dugu tradiciju među brojnim kulturama i narodima, a u mnogim i religiozno značenje.

Vladimir Iljič Lenjin, Eva Peron, Abraham Linkoln, Mao Cedung, samo su neke od poznatih ličnosti iz novije istorije čija tela su balsamovana.

Balsamovanje je otkriveno 6.000. godine pre Nove ere

Prvi tragovi balsamovanja potiču od Činčoro civilizacije. Pronađeni su u pustinji Atakama, u Čileu.

Ipak, balsamovanje je pravi oblik dobilo za vreme vladavine Prve dinastije u Starom Egiptu oko 3.200. godine pre Nove ere. Ovaj proces je tako savršen, da ga je i danas nemoguće nadmašiti. Naime, Egipćani su verovali da jedino ako je pokojnik pripremljen na pravi način, tj. ako je telo očuvano, može da dosegne večni život. Prvi pisani tragovi o balsamovanju u Egiptu zabeležio je Herodot tokom svojih putovanja.

Balsamovanje se iz Egipta proširilo na Kinu u periodu dinastije Han, koja je vladala od 206. godine pre Nove ere do 220. godine. Iako su pronađena tela i danas očuvana, sam postupak rada nije otkriven.

U Evropi je balsamovanje otkriveno oko 500. godine, a veliko interesovanje doživelo je u renesansi kao želja za ispitivanjem anatomije ljudskog tela. Prve metode sproveo je francuski lekar Ambroaz Pare, a zabeleženo je da su pokušavali i mnogi drugi naučnici, pa i sam Leonardo da Vinči.

Sahrane kroz istoriju beleže nove tehnike i otkrića u ovoj oblasti. Tako je Robert Bojl za balsamovanje koristio koncentrovani rastvor etanola, dok je krajem 17. veka holandski biolog Svamerdam prvi počeo sa ubrizgavanjem voskastih materija kako bi se očuvali unutrašnjih organi i meko tkivo.

U 19. veku sve veći broj ljudi se odlučuju za balsamovanje. Pre svega, iz sentimentalnih razloga, jer su ožalošćeni želeli svoje najmilije koji su umrli u dalekim zemljama još jednom da vide. Takođe, balsamovanje je vršeno kako bi se sprečilo širenje bolesti koje su u tom periodu vladale. Te je do sredine 19. veka balsamovanje, baš kao i ekshumacija, postalo komercijalizovano, a vršila ga je tada novonastala delatnost – pogrebna preduzeća.

Moderno balsamovanje započelo je 1863. godine, Hofmanovim otkrićem formaldehida. Rastvor ovog gasa u vodi je zamenio sve prethodne metode, a danas je tečnost poznata kao formalin.

Najsavršenije balsamovanje vršeno je u Starom Egiptu

Balsamovanje su vršili sprecijalni sveštenici – balsameri, a u prisustvu pisara koji je nadzirao rad.

Čitav proces trajao je 70 dana. Prvi korak je bilo pranje pokojnika u vinu. Zatim su se posebnim alatom uklanjali organi. Jedino je srce ostajalo. Jer se verovalo da preko njega pokojnik može da pokaže svoju dobrotu u zagrebnom životu.

Nakon vađenja organa telo se prekrivalo solju. Kada bi prošlo 40 dana osušeno telo se trljalo posebnim prirodnim uljima. Unutrašnjost se punila pamučnim tkaninama i piljevinom kako bi se zadržao oblik, a telo je potom obmotavano debelim slojem lanenih zavoja koji su potapani smolom.

Pre nego što se telo položi u kovčeg otvarana su usta da bi pokojnik mogao u drugom životu da jede i pije, i na kraju je stavljana posmrtna maska koja je štitila telo od zlih duhova.

O ovome svedoče piramide. Čuvene grobnice su donele velika saznanja ne samo o procesu balsamovanja, već i o zagrobnom životu.

Balsamvanje nije isto što i prepariranje

I dok se balsamovanjem čuva ljudsko telo, prepariranje, najčešće, koristi samo kožu životinje kako bi se napravio anatomski oblik.

Balsamvanje se, danas, vrši postupcima ubrizgavanja rastovora pod pritiskom, obično kroz butnu arteriju. Sledeći korak jeste uklanjanje unutrušanjih tečnosti, i na kraju površinsko balsamovanje radi očuvanja i, eventuelne, “popravke” kože.

Najnoviju metodu balsamovanja razvio je 1979. godine nemački anatom Ganter fon Hejgens. Umesto formalina, organi se pune plastičnim masama. Ne samo da plastinacija čini da preminuli izgleda kao živ, već obezbeđuje trajnost. Jer, se organi mogu ošteti jedino fizičkim putem, tj. nemoguće je da propadnu.

Oprema za ispraćaj pokojnika, organizovanje sahrane, prevoz pokojnika iz inostranstva i druge pogrebne usluge pruža kompanija Drnda Internacional. Mi smo tu da vam pomognemo da prebrodite najteže trenutke u životu.