Sahrane velikana

Sahrane predstavljaju posebne ceremonije kojima se obeležava smrt jedne ili više osoba. Zapravo to je odlaganje posmrtnih ostataka ili pepela pokojnika na predviđena mesta.

Običaji se razlikuju zavisno od mesta, vere i kulture, a menjale su se i sahrane kroz istoriju. Ipak, jedno je zajedničko – to je poseban dan koji se posvećuje osobi koja je umrla i sećanju na nju.

Još od prastarih doba i potrage za Tutankamonovim grobom, sahrane velikana izazivaju veliku pažnju širom sveta. Brojni arheolozi su se utrkivali da ih otkriju, a istoričari da napišu svoju teoriju sahrane poznatih ličnosti.

U ovom blogu otkrivamo priče vezane za najčuvenije.

Dve sahrane francuskog vojskovođe

Ovog meseca pre skoro 2 ipo veka rođen je Napoleon. Čuveni vojskovođa ostao je upamćen po svom umeću ratovanja. Gotovo da nije bilo države početkom 19. veka sa kojom nije zaratio, izvojevavši velike pobede za francusku vojsku. Baš kao što je njegova vladavina, prvo konzula, a zatim i cara, bila puna neobičnosti, tako je i privatni život poznatog velikana praćen brojnim intrigama. Ništa manje nije zanimljiva i vest o njegovoj smrti.

Naime, Napoleon je umro 5. maja 1821. u izgananstvu na britanskom ostrvu Sveta Jelena. Uzrok smrti je predmet rasprava i danas. Lični lekar naveo je da je umro od raka želuca. Međutim, mnogi tvrde da je on postepeno trovan arsenikom. Kao razlog za to Paskal Kinc iz Strazburškog instituta za sudsku medicinu ističe da je u Napoleonovoj kosi nađeno od 7 do 38 puta veći nivo arsenika od normalnog. Ipak, treba imati u vidu da se u to vreme ovaj toksin koristio za lečenje bolesti, između ostalog i sifilisa, što dodatno produbljuje kotraverze o njegovj smrti.

Napoleonova želja je bila da se njegovi posmrtni ostaci sahrane na obali reke Sene. Kako uslovi za to nisu bili mogući, pokopan je na imanju Longwood House, na samom ostrvu. Skromnu sahranu, pratio je mali obred.

Tek dve decenije kasnije Napoleon je dobio zasluženi grob. Nakon sedmogodišnjih pregovora sa Britanijom posmtrni ostaci preneti su u Francusku. Velika ceremonija, kojoj je prisustvovao i sam kralj Filip, upriličena je 1840. godine.

Impozantnu grobnicu u Domu invalida dizajnirao je najpoznatiji arhitekta tog vremena Ludovik Viskonti, a današnji izgled dobila je tek 1861. godine kada je završena okrugla kripta u kojoj je smešten sarkofag. Sastoji se iz 5 delova – hrastov sanduk je smešten u kovčeg od ebonovine, zatim u olovni, od mahoganija i gvozdeni. Iako se grobu ne može prići, zbog posebne forme on se odlično vidi sa svake strane.

Da je reč o izuzetnoj ličnosti govori i podatak da je Hitler po osvajanju Pariza prvo posetio Dom invalida gde se poklonio Napoleonovim posmrtnim ostacima.

Predanja o sahrani Aleksandra Velikog

Prema mišljenu brojnih istoričara Aleksandar Veliki je najznačajniji vojskovođa svih vremena. Do svoje 30. godine kralj Makedonije stvorio je najveću imperiju u antičkom svetu. Ona se protezala od Grčke, preko Egipta, pa do granice sa Indijom.

Postavlja se pitanje dokle bi se ona širila da nije umro vrlo mlad – u 32. godini. Uzrok smrti nije potpuno objašnjen. Dok jedni govore da su ga otrovali generali, drugi kao uzrok navode malariju.

Dve godine je pripremana sahrana. Telo je balsamovano i napravljene su zlatne kočije za put. Tradicija je nalagala da bude sahranjen u Egi, u Makedoniji, a prema želji samog Aleksandra Velikog kovčeg do hrama trebali su da nose najbolji lekari, dok bogatstvo koje je stekao moralo je biti rasuto duž povorke.

Međutim, prema spisima istoričara Diodora sa Siclije negde na granici Sirije i Egipta, put je prekinut, jer je general Ptolomej, u želji da čuveni vojskovođa bude sahranjen u Aleksandriji, presreo povorku i “ukrao“ telo.

Iako sam grob Aleksandra Makedonskog važi za jednu od najvećih misterija, postoje zapisi da su ga posetili Julije Cezar, Kleopatra, Oktavijan, Kaligula, Hadrijan. Prema predanju oko 200. godine mauzolej je zapečatio rimski car, Septimus Severus, dok su pojedini predmeti iz njega premešteni.

Sahrane srpskih vladara

Petar II Karađorđević bio je poslednji kralj Kraljevine Jugoslavije. Imao je samo 11 godina kada je posle smrti svog oca postao kralj, a 21 kada je izgubio vlast. Naime, nakon osvajanja zemlje bio je primoran da zajedno s Vladom emigrira, prvo u Grčku, a zatim u Egipat. Od 1941. godine živeo je u Engleskoj, dok je poslednje godine proveo u SAD.

Petar II je bolovao od ciroze jetre i u bolnici je proveo osam meseci. Međutim, posle neuspele transplatacije umro je u u bolnici u Denveru 3. novembra 1970. godine.

Kao što je i želeo nekadašnji kralj je sahranjen u porti Crkve Svetog Save kraj Čikaga. On je, ujedno, i jedini monarh sahranjen na američkom tlu.

Posle 72 godine kralj Petar se “vratio“ u rodnu zemlju. Njegovi posmrtni ostaci su ekshumirani 17. januara 2013. godine i preneti u Srbiju. Prvobitno su počivali u dvorskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog u sklopu Dvora na Dedinju, da bi 26. maja 2013. godine u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu bila upriličena kraljevska sahrana. Zajedno sa kraljem tog dana su položeni i posmrtni ostaci njegove supruge kraljice Aleksandre, kraljice majke Marije i njegovog brata princa Andreja Karađorđevića.

Iako su ovoj ceremoniji prisustvovali brojni zvaničnici i građani, domaći istoričari naglašavaju da je sahrana kralja Aleksandar I Karađorđevića bila najveći ispraćaj u našoj istoriji. Ovaj kralj je ubijen u Marseju, 9. oktobra 1934. godine prilikom zvanične posete Francuskoj, a njegov kovčeg je iz Francuske transportovan najpre do Splita, zatim Zagreba i Beograda sve do Oplenca. Na dugom putu stotine hiljada ljudi odalo je poštu ubijenom Karađorđeviću.

Pogrebmo preduzeće Drnda Internacional je tu i pruža vam svoje usluge u najtežim momentima. Izdvajamo se dugom tradicijom postojanja i pored usluga koje vršimo u zemlji, vršimo i prevoz pokojnika iz inostranstva.

Tu smo uvek za vas!