Smrt voljene osobe jedno je od najtežih iskustava koje čovek može doživeti. Iako je smrt prirodan deo života, ona uvek donosi osećaj praznine, bola i pitanja na koja često nema odgovora. Gubitak bližnjeg menja svakodnevicu, odnose i pogled na život. Ujedno, donosi novu rutinu u vidu običaja nakon sahrane.
Kako su zadušnice najčešće među ovim običajima i ponavljaju se svake godine, Drnda Internacional vam otkriva sve što treba da znate o njima.
Šta su zadušnice?
Zadušnice su posebni dani u pravoslavnoj tradiciji koji su posvećeni sećanju na preminule. Ovi dani imaju duboko duhovno i emotivno značenje, jer bude uspomene na voljene koji nisu više sa nama.
Subota je u pravoslavlju dan sećanja na mrtve, te se i zadušnice održavaju isključivo u subotu. Pri čemu nemaju tačan datum već se vezuju za određeno doba u toku godine.
Postoje četiri zadušnice. Zimske zadušnice obeležavaju se u subotu pred Masnu nedelju, tj. nedelju pred početak Vaskršnjeg posta. Zbog toga se nazivaju često i „mesopusne“ ili „velike“. Mitrovske ili jesenje zadušnice obeležavaju se u subotu pred Mitrovdan. Prolećne zadušnice se obeležavaju u subotu pred Duhove, a letnje zadušnice pred Petrovski post.
Odlazak u crkvu i na groblje
Zadušnice su prilika da se pomolimo za duše preminulih. Samim tim običaji za zadušnice počinju odlaskom u crkvu.
Za zadušnice se u crkvama drži liturgija. Na njoj sveštenik vinom preliva žuto (koljivo), koje ste doneli, dok vernici pale sveće za svoje pokojne. Takođe, daju svešteniku pomen. Odnosno, spisak sa imenima preminulih koje žele da se pomenu na liturgiji. Na taj način se kroz molitvu povezuju sa svojim bližnjim. Nakon liturgije se odlazi na groblje.
Ukoliko je neko sprečen da za zadušnice poseti grobove svojih najmilijih, sveće za njih može zapaliti u crkvi.
Najvažniji običaji za zadušnice
Paljenje sveće ima veliku simboliku u pravoslavnim običajima i pogrebu, kao i običajima nakon sahrane. Naime, svetlost sveće označava Hristovu pobedu nad smrću i nadu u vaskrsenje. Zato se sveće nose i na groblje u dane zadušnica. Morate znati da se na groblje nosi samo onoliko sveća koliko se pokojnih pominje.
Običaj je da se za zadušnice na groblje ponese i žito, koje se naziva koljivo. U pitanju je kuvana pšenica pomešana sa šećerom i orasima. Koljivo simbolizuje život i vaskrsenje. Ujedno predstavlja i molitvu u vidljivom obliku, jer se priprema i prinosi za pokoj duše dragih pokojnika.
Na groblju se tradicionalno nosi kuvana hrana, kolači, rakija i vino. Hrana se deli rodbini, prijateljima, komšijama, pa i nepoznatima, u znak sećanja na preminule. Običaj je i da se siromašnima, deci ili starima podeli milostinja u vidu hrane, garderobe ili neka sitna novčana pomoć. To se čini „za pokoj duše“.
Narodni običaji za zadušnice
Pored običaja koji su u svim krajevima naše zemlje istovetni, postoje i oni koji potiču iz razlilitih narodnih verovanja.
Zadušnice su dani ispunjeni molitvom i odavanjem počasti preminuloj osobi. Zato se smatra da tada ne treba raditi nikakve teške poslove, naročito u kući i na polju. Kako postoji verovanje da su ovog dana duše preminulih prisutne na Zemlji veče treba provesti kod kuće.
U dane zadušnice ne organizuju se slavlja. Razlog za to leži u uverenju da je bilo kakva proslava nepoštovanje prema preminulim članovima porodice. U pojedinim krajevima se čak smatra da slavlje ovog dana može doneti nesreću porodici.
U istočnoj Srbiji se veruje da sveća upaljena na zadušnice gori sve do sledećih Zadušnica. Postoji i verovanje da će, ako se na zadušnice ne upali sveća, mrtvi godinu dana biti u mraku.
Pogrebno preduzeće Drnda Internacional ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju kompletne saahrane i prevoza pokojnika, kao i pružanju saveta vezanih za brojne običaje kako za sahranu tako i u periodu žalosti.
