Zadušnice

Zadušnice

Zadušnice

Zadušnice su važni običaji nakon sahrane.

Smrt je sastavni deo čovekovog života. Prema verovanju ona predstavlja prelazak iz ovozemaljskog u večni život te ne čudi što su sahrane svojevrsne ceremonije u tu čast. Njima se, zapravo, odaje poslednji pozdrav pri ispraćaju na večni počinak preminulog.

Gotovo da ne postoji zemlja koja nema svoja karakteristična narodna verovanja za sahrane. Počev od trenutka kada nastupi smrt, preko izbora datuma i mesta pokopa, pa do razmatranja kako izabrati cveće za sahrane i koja je neophodna oprema za ispraćaj pokojnika – svaki korak u organizovanju sahrane ima svoj značaj.

Međutim, odavanje počasti ovim se ne završava. Čak i kada prođe period žalosti i obeležite godišnji pomen, postoje određeni dani namenjeni preminulima.

Koji običaji prate zadušnice otkriva vam pogrebno preduzeće Drnda Internacional.

Zašto zadušnice uvek padaju u subotu?

Baš kao što se u Meksiku od 31. oktobra do 2. novembra slavi Dia de los Muertos, tj. Dan mrtvih, tako se u pravoslavim zemljama obeleževaju zadušnice. U pitanju je dan posvećen upokojenima.

Zadušnice se uvek padaju u subotu, jer je upravo to dan uoči Hristovog vaskrsenja te on označava odvajanje duše od tela.

U znak sećanja na preminule, hrišćanski vernici posećuju grobove svojih predaka, pale sveće i mole se Bogu za oprost njihovih grehova.

Kako je kult mrtvih u istočnoj Srbiji veoma izražen u ovim krajevima veruje se da sveća za mrtve obavezno mora da se zapali za zadušnice. U suprotnom, pokojnici će narednih godinu dana biti u mraku. Takođe, tog dana članovi porodice ne smeju da koriste makaze da ne bi privukli napad vukova na stado.

Postoje četiri vrste ovih običaja u toku godine

Zimske zadušnice obeležavaju se u subotu pred Mesne poklade. Nazivaju se i “mesopusne” ili “velike”, jer dolaze pred Uskršnji post, tj. 3 nedelje pre njegovog početka pa je nedelja u kojoj se održavaju poznata kao Zadušna nedelje.

Zimske zadušnice se pominju još u tipiku Velike carigradske crkve iz 9. veka. U njemu se navode i molitve za: “umrle u gradovima, pustinjama, na zemlji i na svakom mestu”.

U subotu pred Duhove (16. jun) padaju se letnje zadušnice. Miholjske su u subotu pred Miholjdan (12. oktobar), dok su jesenje u subotu pred Mitrovdan (8. novembar) te se nazivaju i Mitrovske zadušnice.

Pored opštih, u našoj Crkvi postoje i posebne zadušnice. Naime, na Vidovdan se služe parastosi za sve vojnike koji su živote izgubili braneći domovinu.

zadušnice - 3 -

Običaji za zadušnice

Na zadušnice se služi Sveta liturgija tokom koje sveštenik vinom preliva žito. Ono označava Hristove reči da zrno tek kada umre donosi rod dok je crveno vino simbol Božije milosti koja zaceljuje sve rane.

Tek nakon liturgije odlazi se na groblje. Tamo porodica iznosi pripremljenu hranu. Prema običajima iznose se kolači od belog brašna, jer se zadušnice nikada ne padaju u vreme posta. Zatim, rakija, pivo, vino, voda i kafa. U pojedinim krajevima spremaju se čitava jela – od pita do pečenja.

Svako od prisutnih mora da se posluži makar jedni zalagojem. Čak i nepoznati ljudi koji priđu grobu moraju biti posluženi, jer se smatra grehom ako se tog dana neko otera. Ujedno, prosjacima na koje se naiđe na putu do groblja deli se milostinja i poneta hrana.

Kompanija za pogrebne usluge Drnda Internacional ima dugogodišnje iskustvo kako u organizovanju sahrana i prevozu pokojnika, tako i u pružanju saveta vezanih za običaje u godinama nakon sahrane.

Add Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Pozovite odmah!
error: Sadržaj zaštićen od daljeg kopiranja