Ova ostrvska zemlja jednim delom kopna spaja se sa Severnom Irskom, koja pripada Ujedinjenom Kraljevstvu. Dok je ostalim stranama okružena vodenim površinama. Atlanskim okeanom na zapadu, Severnim kanalom na severoistoku. Na istoku izlazi na Irsko more, jugozapadu na Keltskom more.
Bogati pašnjaci, kuće oivičene cvećem i kameni zamkovi pružaju jedinstvenu lepotu. Ipak, ono po čemu su Irci poznati širom sveta jeste dobro raspoloženje, verovanje u sreću i uživanje u zabavi. Neverovatni gastronomski užitak, najbolje pivo i karakteristična muzika predstavljaju jedinstveni spoj običaja Kelta, koji su došli oko 3. veka pre Nove ere i rimokatoličke vere od 5. veka.
Da li je mešavina kultura ostavila traga i na sahrane u Irskoj otkriva vam pogrebno preduzeće Drnda Internacional.
Bdenje je važan deo sahrane u Irskoj
Sahrane u Irskoj oduvek su predstavljale značajan događaj. Prema keltskoj tradiciji u prošlosti postojao je običaj “čuvanja” tela preminulog dok se ne sahrani. Upravo je to bio najvažniji element tradicionalne sahrane.
Bdenje se održavalo u domu preminulog i započinjalo je pripremom za ukop. Naime, žene iz susedstva imale su zadatak da ga umiju i obuku u najlepšu svečanu odeću. Tako pripremljeno stavljano je na sto ili krevet i pokrivano belim platnom ukrašenim crnim i belim trakama. Pri čemu se vodilo računa da glava i grudi ostanu otkriveni kako bi svi koji žele mogli da odaju počast.
U Irskoj postoje brojna narodna verovanja za sahrane. Čim nastupi smrt voljene osobe članovi porodice otvarali su prozore da bi duh pokojnika mogao da napusti kuću. Nakon 2 sata, prozore je trebalo zatvoriti, jer je postojala opasnost da se duh vrati.
U znak poštovanja sva ogledala u domu su prekrivana i satovi zaustavljani u trenutku smrti. Takođe, očekivalo se da svaki muškarac koji prisustvuje bdenju povuče dim iz glinene lule koja se nalazila pored tela. Na taj način je štitio preminulog, terajući zle duhove od njega.
Običaji za bdenje kretali su se od dubokog tugovanja do proslave života
Bdenje je trajalo 2 ili 3 noći. Za to vreme služena je hrana, piće i duvan u izobilju. Ljudi se dolazili, družili se i kroz plač, ali i osmeh prisećali se anegdota iz života pokojnika.
U davna vremena sahrane u Irskoj imali su posebni ritual pod nazivom “keening”. Prema ovom običaju žene su mogle da plaču tek kada se obaviti celokupna priprema pokojnika za bdenje. U protivnom, raniji plač privukao bi zle duhove u dom.
Istoričari smatraju da je sujeverje koji proističe iz “keening-a” povezano sa irskom mitologijom. Prema legendi ako čujete vrisak ženskog duha pod imenom Banši možete očekivati skoru smrt nekog iz vaše porodice.
Ukop ili kremiranje?
Sahranjivanje u Irskoj dugo godina bilo je pod strogim crkvenim pravilima. To znači da je kremiranje bilo zabranjeno.
Do grobnog mesta kovčeg su nosili prijatelji ili bliski rođaci. Ukoliko bi pogrebna povorka na tom put prošla pored pokojnikove kuće obavezno se zaustavljala kako bi odali poštovanje.
Sa popuštanjem mera vezanih za sahranjivanje, pojedine porodice, danas, radije biraju kremiranje. Ipak, ovaj vid sahrane i dalje je redak. Čak 8 od 10 ljudi se odlučuje za klasični ukop.
Bez obzira kojoj veri ili kulturi pripadate, prepustite pogrebnom preduzeću Drnda Internacional organizovanje sahrane. Dugogodišnje iskustvo uz poštovanje različitih verskih i narodnih običaja, želja pokojnika i porodice, kao i brz prevoz pokojnika iz inostranstva, čine naš tim sigurnim osloncem u najtežim trenucima koji su vas zadesili.
