Bdenje – Ceremonija čuvanja tela preminulog

Bdenje – Ceremonija čuvanja tela preminulog

Bdenje – Ceremonija čuvanja tela preminulog

Bdenje je važan korak za organizovanje sahrana kod mnogih naroda, koji se obavlja neposredno nakon smrti. Zapravo, reč je o ceremoniji na kojoj su uveče ili tokom noći ožalošćeni čuvali telo preminulog. Pa odatle i reč “bdenje” znači “straža”, “čuvar”.

Obično se bdenje odvija u kući pokojnika. Međutim, u novije vreme održava se i na mestu sahrane. Tom prilikom okupljaju se svi oni koji žele da odaju poštovanje preminulom i pruže utehu njegovoj porodici. Ujedno, ono je prilika da se podele drage uspomene sa voljenom osobom. Nije redak slučaj da se tada čitaju i molitve.

Šta obuhvata bdenje kroz različite religije otkriva vam u ovom blogu pogrebno preduzeće sa tradicijom Drnda Internacional.

Ceremonija bdenja kroz istoriju

Prvobitno, bdenje je predstavljalo običaj koji se primenjivao u danima između smrti i sahrane. Ljudi bi sedeli pored tela, moleći se i čuvajući ga tokom dana i noći.

Razlog tome bila su narodna verovanja za sahrane, koja su isticala da zli duh može da zauzme telo ubrzo nakon smrti. Okupljeni su imali zadatak da ga spreče u tome. Osim sujeverja, postojao je i praktičan razlog. Naime, postojala je opasnost da insekti, pa i pacovi napadnu telo, ako bude dugo izloženo.

Bdenje

Bdenje je u davna vremena povezivano i sa sujeverjem. Kako nije postojala moderna tehnologija, bilo je teško utvrditi da li je neko, zaista, umro ili je, možda, samo pao u nesvest. Naši preci su sahranu odlagali nekoliko dana i za to vreme pazili na preminulog da se slučajno ne “probudi”.

Tokom vekova, dolaskom Hrišaćanstva, drevna sujeverja počela su da blede, a zli duhovi bili su razlog manje da se pazi na mrtvo telo. Ipak, bdenje je zadržano do današnjih dana.

Bdenje kod jevreja

Po jevrejskom običaju, čovek koji umire ne treba da bude usamljen. Odmah nakon smrti kreću pripreme za sahranu. Telo se stavlja na zemlju nogama okrenutim ka vratima, a sveće pored glave. Nakon rituala čišćenja, pokojnik se prekriva lanenim pokrovom i smešta na slamu u kovčeg.

Sledi bdenje, koje je obavezni deo u jevrejskoj sahrani. Naziva se šemira, što na hebrejskom znači “straža“ ili “nadzor“. Osoba koja je određena da bdi naziva se šomrin. Po pravilu, ona ne sme da bude blizak rođak preminulog.

Bdenje traje čitave noći i ispunjeno je čitanjem psalma o vaskrsenju. Ovo iskustvo šomrin ne deli sa drugima, niti očekuje zahvalnost.

Bdenje kod hrišćana

Bdenje je molitveno služenje koje se održava uveče uoči sahrane. Kod katolika ovaj običaj se naziva čuvanje mrtvaca ili virestovanje. Osim čitanja molitvi, mnogi rođaci i prijatelji donose cveće. Dok kod pravoslavaca i flašu pića, kafu i kutiju kolača.

Bdenje

Tradicionalno, rodbina i ukućani se okupljaju 24 časa u kući gde je pokojnik. Međutim, običaji u našoj zemlji su se u velikoj meri promenili. Zadržali su se u ruralnim krajevima, a u gradovima su retki, jer se telo najčešće odvozi u kapelu odmah nakon što se potvrdi smrt.

Za razliku od drugih vera, muslimanska sahrana ne obuhvata bdenje. Prema islamskom zakonu preminuli treba biti što pre sahranjen, odnosno istog dana kada je umro.

Dugogodišnje iskustvo, visoki nivo profesionalnosti i saosećajnost najbolji su opis pogrebnog preduzeća Drnda Internacional. Dok ga transport pokojnika iz inostranstva izdvaja od drugih.

Add Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Pozovite odmah!