Bez obzira na vremensku epohu, veru, pa i kulturu sahrane kroz istoriju imaju jednu zajedničku karakteristiku. A to je odavanje poštovanja prema preminulom. Upravo ovakvu ulogu zadržao je do današnjih dana ne samo poslednji ispraćaj drage osobe, već i svaka naredna poseta groblju za parastose, zadušnice i druge važne datume. Te ne čudi što mnogi ljudi ne mogu da poveruju u činjenicu da za grobna mesta pojedinih velikana se ne zna i pitanje je da li će ikada biti pronađena.
Koje izgubljene grobnice poznatih vladara bude najveće interesovanje otkriva vam u ovom blogu pogrebno preduzeće Srbija, Drnda Internacional.
Grobnica poslednjeg vladara Inka
Počev od 2 vrste smrti, preko prinošenja žrtve, pa do najrazvijenije tehnike mumificiranja – sahrane u doba Inka se izdvajaju od drugih iz tog perioda. Ipak, posebnu pažnju privlači ona koja je bila i poslednja velika. Reč je o princu Atahualpu koji je na presto došao 1532. godine nakon obračuna sa svojim bratom.
Njegova vladavina trajala je samo 11 godina. Dok je putovao do prestonice Inka, Kusko, Atahualpu sa povorkom presrela je španska trupa na čelu sa Fransiskom Pizarom. Legenda kaže da je vladar ponudio da ispuni sobu zlatom i srebrom u zamenu za slobodu, ali ga je Pizaro pogubio 1533. godine. Zatim je naredio da se sahrani po hrišćanskim običajima.
Međutim, mnogi zapisi ukazuju da su Inke ekshumirali svog gospodara, mumificirali ga i sahranili u duhu svog naroda na nepoznatom mestu. I dok jedna grupa naučnika tvrdi da mumija poslednjeg vladara nije mogla da “preživi” vekove, drugi smatraju da se ona nalazi u nedavno otkrivenom Maikui Mačaju. Ovo mišljenje zasnovano je na višegodišnjem istraživanju ekvadorske istoričarke Tamare Estupinon koja je došla do zaključka da je general vojske Inka mumiju doneo u Ekvador na čuvanje.
Izgubljene grobnice poznatih vladara Engleske
Nakon slučajnog otkrića posmrtnih ostataka Ričarda III 2012. ispod parkinga u Lesteru, još jedan engleski vladar čeka da bude pronađen.
Alfred Veliki bio kralj Veseksa od 871. do 899. godine. Na presto je došao uspešnom odbranom svoje zemlje od invazije Vikinga. Što je doprinelo stvaranju jedinstvene engleske kraljevine. Bilo je poznato da je kralj slabog zdravlja, ali tačni uzrok smrti u 50. godini nije otkriven.
Prvobitno je sahranjen u vinčesterskoj katedrali. Da bi 2 godine kasnije sin Alfreda Velikog, Edvard završio gradnju mauzoleja u koji je preselio posmrtne ostatke svog oca. Nažalost, ovo nije poslednje poznato počivalište. Vek kasnije prebačeni su u opatiju Hajd, gde su ostali oko 200 godina. Kada je Henri VIII raspustio manastire kraljeva grobnica je opljačkana. Dok su se kosti našle u skromnom grobu u Crkvi Svetog Vartolomeja, koja je izgrađena na mestu uništene opatije.
Priča o Alfredovoj grobnici ovim ukopom nije završena. Crkva je uništena, ali su grobovi ostali netaknuti. Te istoričari više od jednog veka pokušavaju da je pronađu. Do sada nijedan iskopani neobeleženi grob nije rešio veliku englesku misteriju. Zbog toga u naučnim krugovima sve više preovladava mišljenje da poslednje sahrane nije ni bilo, već su kraljeve kosti razbacane tokom gradnje crkve na mestu opatije.
Grob Aleksandra Velikog
Najznačajniji vojskovođa svih vremena Aleksandar Veliki umro je veoma mlad, u 32. godini. Smrt ga je dočekala u Vavilonu 323. godine pre Nove ere, a tačan uzrok nije otkriven. Te se kao razlog navodi trovanje, malarija, tifus, groznice Zapadnog Nila, kao i tuga zbog gubitka najboljeg prijatelja.
Sahrana je pripremana 2 godine. Telo je, najpre, balsamovano, a onda smešteno u zlatni sarkofag ispunjen medom, koji je stavljen u veliki zlatni kovčeg. Prema predanju čak su i kočije za prevoz pokojnika bila napravljene od zlata.
Tradicija je nalagala da bude sahranjen u Egi, u Makedoniji. Istorijski zapisi govore da vladar nije stigao na svoje poslednje odredište. Negde na granici Sirije i Egipta, njegov put je prekinuo general Ptolomej i ukradeno telo odneo u Egipat. Posmrtni ostaci prvo su se nalazili u Memfisu. Da bi nakon gradnje mauzoleja u 3. veku pre Nove ere bili prebačeni u Aleksandriju. Veruje se da je oko 200. godine mauzolej zapečatio rimski car, Septimus Severus. Pa je tokom istorije njegova tačna lokacija izgubljena.
Većina istraživača smatra da Aleksandrov grob još uvek leži negde u Aleksandriji. Mada pojedini tvrde da je on preseljen u Veneciju ili Grčku.
Smrt drage osobe je tragični događaj sa kojim se svako od nas u jednom trenutku života mora suočiti, a u tome vam može kompanija Drnda Internacional. Dugugodišnje iskustvo u organizovanju sahrana dovelo je do razvitka kompletnih pogrebnih usluga, uključujući i međunarodni prevoz pokojnika.
