Sahrane u doba Inka

Sahrane u doba Inka

Sahrane u doba Inka

Sahrane u doba Inka nas uče o jednoj davno izgubljenoj civilizaciji.

Počev od obale Pacifika, pa do prašuma Amazonije, na prostoru današnje Kolumbije, Ekvadora, Perua, Bolivije, Argentine i Čilea nalazilo se Carstvo Inka.

Smatra se da je nastalo početkom 13. veka, da bi vrhunac slave doživelo u 15. veku. Međutim, procvat drevnog naroda zaustavljen je 1533. godine osvajanjem španskog konkistadora Fransiska Pizara.

Možda zvuči neverovatno, ali Carstvo Inka predstavljalo je bogato društvo sa razvijenim pismom, obrazovanim sistemom, državnim uređenjem, mrežom puteva, neverovatnom privredom i arhitekturom, kao i umetnošću i naprednom medicinom.

Sahrane u doba Inka -1

Ipak, u jednom pogledu imali su zajedničku karakteristiku sa drevnim zemljama, a to je velika uloga religije. Ona je bila ukorenjena u svaki deo života, pa i smrti stanovnika na visoravnima Anda, te su, kao i sve sahrane kod starih naroda, Inke posebnu pažnju davale pogrebnim običajima.

Kako su izgledale sahrane u doba Inka otkriva vam u ovom blogu pogrebno preduzeće Drnda Internacional.

Predanje o dve sahrane u doba Inka

Narodna verovanja za sahrane u doba Inka polaze, pre svega, od poimanja 2 vrste smrti. Naime, Inke su smatrale da svaki čovek prolazi kroz biološku i socijalnu smrt.

Biološka smrt se odnosila na pogreb, tj. sahranjivanje posmrtnih ostataka ili mumificiranje tela. Dok je socijalna smrt bila vezana za uspomene na pokojnika koje su negovali njegovi naslednici.

Da bi udovoljili pokojniku grobnice su ukrašavali predmetima od zlata koji su označavali Sunce i predmetima od srebra, kao simbolima Meseca. Na verskim svetkovinama pripremali su hranu, koju su polagali na grobove.

Koliko je bilo izraženo poštovanje prema preminulom najbolje govori i podatak da su pojedine, cenjene osobe imale sluge za zagrobni život. Njihov zadatak je bio da održavaju grobnicu.

Sahrane u doba Inka podrazumevale su prinošenje žrtve

Inke su verovale da su deca Boga sunca – Inti, pa su u svakom gradu gradili hramove posvećene njemu. Među njima se posebno izdvaja hram Korikanča, u prestonici Inka, Kusku.

Za razliku od drugih starih naroda, ova drevna civilizacija za organizovanje sahrana nije prinosila ljudske žrtve. Već su Bogu darivali životinje, najčešće živinu i zečeve. Obred su izvodili sveštenici koji su morali biti kraljevskog porekla, dok su u provincijskim krajevima sveštenici bili rođaci poglavice te provincije.

Sahrane u doba Inka -2

Sahrane su predstavljale  vezu živih sa Bogovima

Iako mnogi ljudi mumije vezuju isključivo za egipatske piramide, zapravo, su Inke tehniku mumificiranja dovele do savršenstva. Čak 2.000 godina pre Egipćana, ova stara civilizacije je uvela balsamovanje kao vid očuvanja posmrtnih ostataka.

Sahrane u doba Inka primenjivale su 2 tehnike mumificiranja. U prvoj su korišćeni klimatski uslovi, tako da je telo sušeno na prirodni način. A u drugoj je vršeno konzerviranje tela posebnim alkoholom. Nakon toga je obmotavano slojevima tkanine.

Oprema za ispraćaj pokojnika obuhvatala je njegovu najlepšu odeću i predmete koje je najviše koristio za života. Kako je bilo rašireno verovanje u reinkarnaciju, Inke su mumije postavljale u fetalni položaj i u „kovčeg“ koji je asocirao na matericu majke.

Jedno od najistaknutijih areholoških nalazišta sa 1.825 mumificiranih ostataka iz perioda Inka nalazi se u Cajatambo provinciji. Na iznenađenje naučnika ostaci su bili očuvani tako da im nije nedostajala ni kosa, ni obrve, pa ni trepavice.

Doba Inka odavno je za nama, ali smrt kao poslednji čin života ostaje prisutna i u modernom društvu. Drnda Internacional vam može pomoći u organizovanju dostojnog ispraćaja vašeg najmilijeg. Ukoliko je potrebno, kompletne pogrebne usluge ove kompanije obuhvataju i prevoz pokojnika iz inostranstva luksuzno opremljenim vozilima i u najkraćem mogućem roku.

Add Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Pozovite odmah!
error: Sadržaj zaštićen od daljeg kopiranja