U bogatoj istoriji naše zemlje razvili su se brojni običaji. Za mnoge od njih ne zna se kako i zašto su nastali. Pojedini su se vremenom menjali, prilagođavajući se našoj kulturi, pa i jeziku, dok su drugi potpuno nestali, te o njima možemo saznati iz raznih zapisa ili kroz razgovor sa starijim ljudima.
Pogrebni narodni običaji se mogu razlikovati od kraja zemlje. Koji su karakteristični otkriva vam Drnda Internacional.
Pogrebni narodni običaji vezani za pripremu pokojnika
U davna vremena ljudi su najčešće umirali u svom domu. Zbog toga se i mnogi pogrebni narodni običaji za organizovanje sahrane odnose na kuću preminulog.
Jedno od verovanja jeste da svi ukućani moraju biti budni u trenutku smrti. U protivnom osoba koja spava umreće sledeća. Razlog za to leži u činjenici da se san smatrao „opasnim“. Odnosno, onaj koji je zaspao mogao je u snu da se „susretne“ sa pokojnikom.
Ukoliko su preminulom otvorene oči nakon smrti osoba koja ga prva ugleda umire za njim.
Kako je u prošlosti bilo široko rasprostranjeno verovanje u vampire, porodica se trudila da ispoštuje sve običaje. Takođe, nastojala je da otkloni svaku mogućnost koja je stvarala uslove da se pokojnik povampiri. Odatle je proisteklo verovanje da su šibice u džepu pokojnika u trenutku smrti znak da će se povampiriti.
Jedan od čestih narodnih običaja jeste pokrivanje svih ugledala u kući čim smrt nastupi. Smatra se da duh pokojnika može ući u ogledalo i zadržati se među živima. Iz istog razloga se u okolini Valjeva otvaraju prozori i vrata, a sav nameštaj, pa i posuđe okreću se naopako.
Za naše krajeve karakterističan je i ritual pravljenje lutke koja simbolizuje preminulog. Tu lutku žene iz porodice svakog dana presvlače. Pri čemu se ovaj običaj izvodi 2 ipo godine ako je umro muškarac. U slučaju smrti žene običaj se primenjuje 2 godine.
Narodni običaji nakon sahrane
Prema starom učenju mrtvo telo se smatralo štetnim za životinje i biljke. Zato pogrebna povorka nije išla preko polja i livada.
U pojedinim krajevima i danas postoji verovanje da će rođaci koji su rođeni istog meseca kao preminuli umreti vrlo brzo. Da bi izbegli ovu sudbinu vrši se „otkup“ preminulog. Dok se u nekim mestima prisutni na grobu gađaju zemljom. Na taj način pogođeni neće biti sledeći u nizu za smrt.
Jedan od starih običaja jeste i „naopako“ kolo. Naime, prisutni su na grobu igrali kolo u suprotnom smeru od onog za veselje. Ovim običajem se uspostavljala veza između živih i mrtvih.
Običaj vezan za vraćanje sa sahrane i danas se praktikuje u ruralnim sredinama. Kako se veruje da pokojnik može prepoznati put do kuće, ljudi se ne vraćaju istim putem kojim su došli do groblja da bi zavarali duh preminulog.
Neobični pogrebni narodni običaji
Iako pogrebni narodni običaji govore o našoj tradiciji pojedini se graniče sa morbidnošću. Upravo takav je ritual „umivanja“ preminulog.
U istočnoj Srbiji za četrdesetodnevni parastos porodica u jutarnjim časovima odlazi na groblje i iskopava pokojnika. Njegovo telo briše belom tkaninom i okreće ka suncu. Time se osigurava večni život u nebeskom carstvu.
Pogrebno preduzeće Drnda Internacional ima višegodišnje iskustvo u kompletnoj organizaciji sahrane u skladu sa verom i običajima koje porodica želi da ispoštuje. Telefon naše pogrebne službe stoji vam na raspolaganju 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
