Od davnina, sahrane predstavljaju značajan običaj naroda širom sveta. Ne samo da su sastavni deo života, već čine i svojevrsni vid odavanja počasti preminuloj osobi. Pružaju i izvesnu utehu ožalošćenoj porodici.
Tokom vekova, pogrebni običaji su se menjali. Sa njima su se menjala i uverenja vezana za organizovanje sahrane. Nažalost, i dalje postoje ona koja su potpuno pogrešna.
Umesto da verujete u sve što čujete, Drnda Internacional vam otkriva koji su najčešći mitovi o organizovanju sahrane.
Planiranje sahrane je skupo
Iako sahrane opterećuju budžet porodice, ne moraju biti skupe. U pojedinim slučajevima pokojnik unapred priprema finansije kako ne bi svoje najmilije doveo do zaduživanja.
Čak ako to nije slučaj, postoji mogućnost naknade pogrebnih troškova. Ukoliko je preminuli bio penzioner, lice koje je izmirilo troškove sahrane može da traži refundaciju od strane Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Svesni teške situacije u kojoj se porodica nalazi, sama pogrebna preduzeća nastoje da kupovinu pogrebne opreme učine pristupačnijom. Zbog toga u svom asortimanu imaju raznovrsnu ponudu kovčega, cvetnih aranžmana i druge prateće opreme. To znači da možete potrošiti onoliko koliko vam budžet dozvoljava.
Imajte u vidu da se usluge razlikuju po ceni u zavisnosti od lokacije, kao i da li je uključen transport pokojnika iz inostranstva.
Mitovi o organizovanju sahrane vezani za kremiranje
Za razliku od ukopa, koji spada u tradicionalne sahrane kod nas, kremiranje i dalje izaziva veliku nedoumicu. Tome doprinose i brojna pogrešna mišljenja. Jedno od njih jeste da predstavlja nepoštovanje prema preminulom.
Kremacija je lični izbor, a ne znak nepoštovanja. To je ekološki svestan izbor i može biti jednako poštovan kao i tradicionalna sahrana. Samim tim, mnoge religije prihvataju kremaciju kao validnu opciju.
Kremiranje dozvoljava i hrišćanstvo. Katolička crkva je 1963. godine ukinula zabranu kremiranja. Ipak, sa kremiranim ostacima mora se postupati isto kao i prema pokojnicima u kovčegu. Ni u pravoslavlju nema prepreka vezanih za kremiranje, ali se ističe da je u suprotnosti sa učenjem. Zbog toga je potrebna specijalna dozvola eparhijskog arhijereja.
Sam proces kremacije, takođe, izaziva pogrešna mišljenja. Naime, ljudi misle na kremiranje kao na pepeo koji ćete naći u kaminu. Međutim, ono što ostaje nakon kremacije su fragmenti kostiju, poput slomljenih školjki. Oni se, zatim, usitnjavaju i sakupljaju za odlaganje u urnu.
Skupa pogrebna oprema doprinosi očuvanju tela
Kada su u pitanju mitovi o organizovanju sahrane jedan od veoma čestih jeste u pogledu izbora pogrebne opreme.
Morate znati da ni najskuplji aranžmani neće sprečiti prirodne posledice smrti. Kovčezi koji su napravljeni od kvalitetnog materijala sa izdržljivom konstrukcijom i visokotehnološkim zaptivkama pomažu da voda i prljavština ostanu van, ali nikada neće u potpunosti zaustaviti raspadanje.
Balzamovanje će zauvek sačuvati telo preminulog
Balzamovanje ne čuva ljudsko telo zauvek. Ovaj proces, zapravo, odlaže prirodno razlaganje ćelija, koje počinje nakon smrti. Dužina vremena u kome se balzamirano telo neće raspasti zavisi od vrste hemikalija koje se koriste u tečnosti, količine korišćene tečnosti i opštih uslova u kojima se telo drži.
Proces balzamovanja nije obavezan, niti postoji javnozdravstvena svrha za njega. U stvari, proces balzamiranja može stvoriti opasnost po zdravlje, jer balzamere izlaže toksičnim hemikalijama i bolestima koje se nalaze u telu preminulog.
Ukoliko je vašu porodicu zadesio tragični događaj, pogrebno preduzeće Drnda Internacional vam stoji na raspolaganju za kompletno organizovanje sahrane.
