Sahrane su važan deo procesa tugovanja. Planiranjem pogreba možemo se suočiti sa svojim osećanjima gubitka i javno podeliti svoju tugu sa prijateljima i rođacima. To je takođe prilika da odamo poštovanje preminuloj osobi, oplakujemo je, ali i slavimo njena dostignuća.
Iako su sahrane najteži događaj, one su važan deo životnog ciklusa svake osobe. Zato imaju dugu istoriju. Zapravo, mnogi običaji kojih se danas pridržavamo mogu biti povezani sa istorijom sahrana i bdenja.
Imajući ovo u vidu Drnda Internacional vam otkriva najzanimljivije činjenice o sahranama.
Prvi dokazi o kremaciji datiraju od pre 20.000 godina
Kremacija je danas često uobičajena praksa, a mnogi biraju ovu opciju umesto pogreba. Iz tog razloga, neki ljudi misle da je kremacija relativno nov proces, što je sasvim pogrešno.
Od davnina praktikovani su različiti načini sahranjivanja osobe, uključujući i kremiranje. To potvrđuju i arheološka nalazišta pronađena u Australiji, blizu jezera Mungo, koja su stara više od 20.000 godina. Upravo ona su dokaz da je kremiranje bilo češća opcija nego ukop.
Kod nas prvi podaci o ovom vidu sahranjivanja datiraju iz 7. milenijuma pre nove ere. Potiču iz Lepenskog Vira. Na ovom nalazištu su otkriveni dokazi o spaljivanju delova tela, koji ukazuju na ritualne oblike procesa kremiranja.
Zanimljive činjenice o sahranama vezane za cveće
Cveće na sahrani danas predstavlja posebni dekor. Ne samo da prenosi reči saučešća, već daje ovom tužnom dugađaju svečani čin.
Međutim, u davna vremena cveće je imalo drugu ulogu. Ono je pomagalo da se prikriju svi neprijatni mirisi koji su dolazili od izloženog tela. Zbog toga su korišćeni buketi sa biljkama opojnog mirisa, poput ruzmarina. Svojim intenzivnim mirisom, ruzmarin je odvraćao i insekte, te je štitio telo pokojnika.
Pored praktične primene, ova mirisna biljka je bogata simbolikom. Ruzmarin označava sećanje i lojalnost, dok je njen zimzelen karakter povezivan sa večnim životom.
Sa razvojem tehnologije i pogrebnih procesa, zaštita tela pomoću biljaka više nije potrebna. Ipak, praksa donošenja cveća na sahranu je opstala kao posebni znak poštovanja.
Nošenje crnine datira još iz rimskog doba
Kada su u pitanju zanimljive činjenice o sahranama treba uzeti u obzir i tradiciju odeće za sahranu i žaljenje.
Mnogi istoričari zaslugu nošenja crne odeće pripisuju kraljici Viktoriji. Ova engleska kraljica je nakon smrti voljenog supruga nosila crnu odeću sve do poslednjeg dana svog života. S obzirom da je bila modna ikona toga doba vrlo brzo je crna odeća za žaljenje postala popularna među udovicama.
Modni uticaj kraljice Viktorije u pogrebnim običajima nije zanemarljiv, ali morate znati da crnina ima mnogo dužu istoriju. Ova tradicija datira još iz Rimskog carstva. Da bi pokazali da tuguju za preminulim stari Rimljani su nosili togu tamne boje koja se nazivala „toga pulla“.
Bdenja su prvobitno održavana u slučaju da se pokojnik vrati u život
U istoriji sahrana, mnogi rituali imaju svoje poreklo iz paganskih običaja. Jedan od njih je bdenje. Tradicija bdenja može se pratiti još iz prethrišćanskih vremena. Pri čemu je imala posebnu ulogu u čuvanju pokojnika. Naime, članovi porodice su stalno bdeli nad svojim preminulim voljenim da se ne probude. Takođe smatralo se da bdenje pomaže u sprečavanju dolaska zlih duhova.
Čitulje su postale uobičajene u 20. veku
Kroz istoriju objave o smrti bile su donekle uobičajene. Postoje dokazi o čituljama iz 17. veka, a u 19. veku je bilo obavezno da se smrt javnih ličnosti objavi zajednici.
Međutim, tek su u 20. veku čitulje postale dostupne svim građanima. Objavljivane su u lokalnim novinama, navodeći datum smrti i detalje sahrane. Ovaj oblik zadržale su do današnjih dana.
Ukoliko je vašu porodicu zadesio tragični događaj, organizovanje kompletne sahrane možete prepustiti pogrebnom preduzeću Drnda International.
