Smrt je sastavni deo čovekog života. Međutim, način na koji se nosimo sa njom može se razlikovati u zavisnosti od toga gde živimo.
Različiti pogrebni običaji u svetu nisu vezani samo za sahrane, već i za period žaljenja. I dok su neke tradicije potpuno ispunjene tugom i uzdržavanjem od bilo kakve radosti, druge su bezbrižnije i svečanije. Ipak, jedno je svima zajedničko, a to je da se sprovode u sećanju na dragu osobu koja je preminula.
Bez obzira na vaša lična uverenja, zanimljivo je videti kako druge kulture pristupaju smrti i žalosti.
Običaji za žaljenje nakon smrti u različitim religijama
Iz poštovanja prema preminulom jevrejska sahrana se obavlja što je pre moguće. Odmah nakon sahrane započinje period žalosti i običaji vezani za njega.
Najpre se jede obrok od jaja i drugih okruglih stvari. Kružni predmeti simbolizuje krug života, te se biraju okrugle namirnice kako bi predstavile nadu i život. Prvih 7 dana žalosti su poznati pod imenom Šiva. U tom periodu porodica preminulog ne napušta svoj dom. Prijatelji i komšije pružaju podršku porodici koja prekida sve svoje svakodnevne aktivnosti da bi u potpunosti uronila u žalost. Posetioci mogu doći i otići u bilo koje vreme tokom Šive.
Sledi Selos, tj. prvih 30 dana. Ožalošćeni se polako vraćaju svojim svakodnevnim aktivnostima. Ipak, i dalje se poštuju određeni običaji za žaljenje nakon smrti. Naročito oni za izbegavanje prisustvovanja proslavama. Dok je muškim članovima porodice zabranjeno da se briju i šišaju.
Period žalosti kod jevreja traje godinu dana i završava se obeležavanjem godišnjeg pomena.
Tradicija muslimanske sahrane nalaže poštovanje strogih pravila. Preterano pokazivanje žalosnih emocija, poput zapomaganja i naricanja, nije dozvoljeno tokom sahrane. Period žalosti je 40 dana. Pri čemu se nakon 3 dana porodica preminulog vraća svojim redovnim aktivnostima.
Za ožalošćenu udovicu period žalosti je duži i iznosi 4 meseca i 10 dana. Razlog za to jeste postojanje mogućnosti da je ostala trudna sa svojim suprugom pre njegove smrti. Zbog toga je u tim mesecima zabranjeno komuniciranje sa nepoznatim muškarcima.
Tokom žalosti nosi se tamna odeća, skromnog izgleda, bez nakita i drugih ukrasnih detalja.
Običaji za žaljenje nakon smrti kod hrišćana vezani su, pre svega, za nošenje crnine. Uz crnu odeću žene nose i crne marame. Na taj način pokazuju nepoznatima da su u žalosti. Muškarci umesto crne garderobe mogu da nose samo crni flor.
Crnina je obavezna prvih 40 dana. Nakon četrdesetodnevnog parastosa ožalošćeni je mogu skinuti. Mada se mnogi odlučuju da to učine tek nakon godinu dana, koliko traje period žalosti. Za to vreme porodica ne sme da pravi, niti da učestvuje u bilo kakvom slavlju, pesmi i igru.
Neobični običaji za žaljenje nakon smrti u svetu
Jedan od najneobičnijih običaji željenja jeste pravljenje pogrebnog nakita. Naime, u Južnoj Koreji kremiranje je glavni način sahranjivanja. Kako postoji problem dovoljnog prostora na grobljima porodice od pepela preminule osobe prave perle. Zatim ih farbaju u roze, plavo-zelenu ili crnu boju tako da dobijaju izgled dragog kamenja. Ove perle se čuvaju u kući na posebnom mestu.
Dan mrtvih u Meksiku, takođe, spada u neobične običaje žaljenja. Održava se svake godine od 31. oktobra do 2. novembra. Prema verovanju u to doba godine mrtvi se vraćaju svojim porodicama. Njihov povratak se posebno proslavlja, te porodice pripremaju veliku gozbu.
Poslednjeg dana slavlja porodica se okuplja na groblju sa darovima za svoje najmilijie. Među njima obavezno se nalaze jastuci i ćebad, kao i omiljena jela pokojnika.
Sličan običaj se održava u Kini. Naime, u kineskom lunarnom kalendaru sedmi mesec se naziva mesec duhova. To je vreme kada se duhovi mrtvih mogu vratiti u njihov živi svet. Da bi se udovoljilo duhovima preminulih spremaju se pokloni i hrana i izbegavaju aktivnosti koje bi mogle da ih naljute.
Pogrebno preduzeće Drnda Internacional ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uz poštovanje običaja svih vera i kultura. Stojimo vam na raspolaganju 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
