Ako već morate da birate, birajte najbolje.

pogrebno drnda srpski jezik pogrebno drnda srpski jezik pogrebno drnda srpski jezik

+436767425897

AUSTRIJA

+491727167408

NEMAČKA

+41797379442

ŠVAJCARSKA

Crnina – Tradicija i običaji kroz različite kulture

+381 63 15 32 202

24/7 dana u nedelji

office@drnda.com

Crnina

Crnina, odnosno crna odeća je simbol žalosti za preminulom dragom osobom, kako kod pravoslavaca, tako i kod pripadnika katoličke veroispovesti.

Svima nama je dobro poznata tradicija nošenja crne boje kao znaka poštovanja i odavanja počasti prema preminulom. Zašto je to tako? Kakvo je poreklo nošenja crnine kod velikog broja naroda i da li postoje druge zemlje i kulture u kojima crna boja nije tradicionalni izbor za sahranu, saznajte u narednim redovima.

Crnina – Od kada potiče tradicija njenog nošenja?

Tradicija nošenje crne odeće na sahranama potiče još od rimskog doba. U tom periodu, ožalošćeni su nosili togu tamne boje, poznatu kao „toga pula“, i time su pokazivali da su u žalosti za pokojnikom. Tradicija je bila rasprostranjena širom Rimskog carstva.

Kasnije je ukorenjena i u britanskom društvu, gde je bila posebno poštovana među pripadnicima viših staleža. Oni su išli toliko daleko da se u nekim slučajevima očekivalo da ožalošćene dame nose crnu odeću celu godinu nakon smrti svog muža i da drže „polužalost“ tri godine nakon toga. Za to vreme bilo je dozvoljeno da se ljubičasta i siva boja ponovo vrate u njihovu garderobu.

Sa industrijskom revolucijom u 18. veku, praksa je postala sve raširenija među radničkom klasom i do tada se proširila i na ostatak Britanske imperije, uključujući Sjedinjene Države, Kanadu i Australiju.

Druge boje žalosti u drugim kulturama

Povezivanje crne boje sa sahranom duboko je ukorenjeno u rimokatolicizmu i hrišćanstvu, ali za druge religije, bela je često boja koja na najbolji način predstavlja žalost.

U budističkim i hinduističkim zemljama, na primer, bela se smatra simbolom čistoće i nevinosti, što znači da u Kini, Indiji i Bliskom istoku često imaju potpuno „bele sahrane“.

Crnina

Druge kulture favorizuju druge boje koje označavaju žalost. U Egiptu, žuta je povezana sa suncem, simbolom večnog života i iz tog razloga mnogi sarkofazi i mumije imaju maske obojene u žute i zlatne boje. Upravo zato se žuta boja često nosi na sahranama. Etiopija, Meksiko i Mjanmar su takođe zemlje u kojima je žuta boja povezana sa tugom.

U međuvremenu, na Tajlandu, ljubičasta je boja koja preovlađuje kada udovice oplakuju smrt svog muža. Brazil takođe praktikuje ljubičastu kao boju žalosti, dok ju je poslednjih godina usvojila i Katolička crkva u Evropi. Na drugim mestima, plava je favorizovana u Južnoj Koreji, a siva u Novoj Gvineji.

Crnina – Tradicija nošenja u hrišćanstvu

Kod pripadnika hrišćanske veroispobesti crna odeća je simbol žalosti . Njeno nošenje nakon sahrane je karakteristični ritual kako kod pravoslavaca, tako i kod katolika.

Crnina

Pravilo je da žene nose crnu maramu i crnu odeću kako bi okolini pokazale da tuguju. Muškarci su pak obavezni da nose crnu košulju ili samo flor.

Običaji u hrišćanstvu nalažu da se crnina nosi najmanje 40 dana. Mada nije redak slučaj da se crnina skida posle polugodišnjeg ili, pak, godišnjeg pomena. U nekim slučajevima žene se odlučuju da nose crninu do kraja života.

Pogrebno preduzeće Drnda Internacional ima višegodišnje iskustvo u organizovanju sahrana. Naše pogrebne usluge obuhvataju ne samo pogrebnu opremu, već i bogatu ponudu crne trikotaže.

Икона Потврдила је заједница
Икона Потврдила је заједница
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Popularni blogovi

Urne za kremiranje

Urne za kremiranje

Urne za kremiranje imaju dugu tradiciju u pogrebnim običajima mnogih naroda. Pojavile su se u bronzanom dobu u vidu grubih krčaga. Da bi se vremenom

Prevoz pokojnika sa Sicilije

Prevoz pokojnika sa Sicilije

Prevoz pokojnika sa Sicilije zahteva posebnu proceduru. Sicilija je najveće ostrvo u Sredozemnom moru sa površinom od 25.709 km², a od kopna je odvojeno Mesinskim

Najpoznatije nekropole

Najpoznatije nekropole

Nekropole predstavljaju svojevrsna drevna groblja koja su, obično, zauzimala veći prostor od današnjih mesta za sahrane. Naziv potiče od grčkih reči „nekro“ što znači „mrtav“