U južnom delu Afrike, tj. između Viktorijinih vodopada, jezera Karibe, reke Zambezi na severu i reke Limpopo na jugu nalazi se Republika Zimbabve. Istorijski podaci govore da je ovaj prostor bio naseljen pre više od 2 milenijuma. O tome svedoče arheološka otkrića.
Nakon uspostavljanja trgovinskih veza sa muslimanskim trgovcima sa Indijskog okeana zemlja je počela ubrzano da se razvija. Tako je u 11. veku bila poznata po izvozu zlata, slonovače i bakra u zamenu za tkanine i staklo. Nažalost, ovaj razvoj je prestao nakon 4 veka.
U 19. veku Zimbabve je pala pod vlast Velike Britanije. Nezavisnost je stekla tek 1980. godine.
Najveći deo stanovništva pripada Šona etičkoj grupi. Većina njih je hrišanske vere, ali su zadržali tradicionalna verska učenja. Taj uticaj je naročito izražen kada su u pitanju sahrane u Zimbabveu.
Smrt u Šona kulturi
Među ljudima koji pripadaju Šona narodu organizovanje sahrane praćeno je nizom ceremonija. Čim smrt nastupi telo se priprema za pogreb. Najvažnija osoba u ovoj ceremoniji je sahwira (ritualni prijatelj). On postavlja telo u položaj koji odgovara malom grobu. Naime, ruke pokojnika se stavljaju na ramena, a noge se savijaju unazad. Tako postavljeno telo se umotava u tkaninu koju je kupio pokojnikov sin.
Ako se pokojnikova senka pojavi na zemlji dok se telo umotava, to znači da je otac odbio odeću sina zbog nepravde koja mu je učinjena. Sin mora odmah da ispravi stvari ili će se suočiti sa budućim nevoljama.
Tokom pripreme tela i kuća se priprema za bdenje. Ako je pokojnik bio poligamista, pogrebna ceremonija se obavlja u kući prve žene (vahosi). U kući se postavlja platforma sa glinenim posudama. Zatim veliki pokrivač ili prostirka od trske na koju se polaže telo preminulog.
Ukop ili kremiranje?
Ceremonija sahrane u Zimbabveu odvija se 3 dana nakon smrti kada su stigli svi rođaci. Tek onda se telo iznosi iz kuće. Značaj senke je prisutan i ovom delu sahrane.
Ukoliko se pojavi senka tela prilikom iznošenja ona ukazuje da nešto nije urađeno u pripremi sahrane ili je urađeno pogrešno. U tom slučaju, porodica mora da potraži savet duhovnog iscelitelja. Po njegovom naređenju ispraviće grešku kako bi moglo da se nastavi sa sahranom.
Po dolasku na groblje sahwira ima zadatak da spusti telo u grob i rasporedi stvari pokojnika. Nakon toga se preminuli prekriva zemljom. Pri čemu se u grob postavlja dugački štap čiji vrh treba da bude vidljiv na ivici groba. Upravo ovaj štap ima važnu ulogu u vraćanju duha preminulog.
Običaji nakon sahrane u Zimbabveu
Prema verovanju osoba nakon smrti postaje žedna. Žeđ se može ublažiti samo pivom. Zato se odmah nakon sahrane priprema pivo. Obično je potrebno 4 dana za pripremu. Kada je pivo spremno izvodi se doro remvura ceremonija. Glavni gosti na njoj su oni koji su kopali grob.
Pivo se koristi za pranje gostiju. Pranje počinje od prve osobe koja je kopala grob.
Druga važna ceremonija je kutamba guva. Ona se izvodi godinu dana nakon sahrane u kući preminulog. Ima za cilj da prizove duh preminulog da se vrati svojoj kući kako bi bio zaštitnik porodice.
Pre ceremonije, kada se zemlja na grobu slegne, vadi se štap koji je postavljen prilikom sahranjivanja. Prema verovanju kroz rupu gde je bio štap izaći će pokojnikov duh. Sve do kutamba guva ceremonije duh luta, čekajući povratak kući.
Kutamba guva okuplja nekoliko rođaka koji odnose na grob pivo i burmut. Posle molitve na groblju porodica se vraća kući kako bi se pripremila svečanost kojom će se poželeti dobrodošlica duhu.
Ukoliko je vašu porodicu zadesio tragični događaj, prepustite organizovanje kompletne sahrane pogrebnom preduzeću Drnda Internacional. Telefon naše pogrebne službe na raspolaganju vam je 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
