Crnina, odnosno crna odeća je simbol žalosti za preminulom dragom osobom, kako kod pravoslavaca, tako i kod pripadnika katoličke veroispovesti.
Svima nama je dobro poznata tradicija nošenja crne boje kao znaka poštovanja i odavanja počasti prema preminulom. Zašto je to tako? Kakvo je poreklo nošenja crnine kod velikog broja naroda i da li postoje druge zemlje i kulture u kojima crna boja nije tradicionalni izbor za sahranu, saznajte u narednim redovima.
Crnina – Od kada potiče tradicija njenog nošenja?
Tradicija nošenje crne odeće na sahranama potiče još od rimskog doba. U tom periodu, ožalošćeni su nosili togu tamne boje, poznatu kao „toga pula“, i time su pokazivali da su u žalosti za pokojnikom. Tradicija je bila rasprostranjena širom Rimskog carstva.
Kasnije je ukorenjena i u britanskom društvu, gde je bila posebno poštovana među pripadnicima viših staleža. Oni su išli toliko daleko da se u nekim slučajevima očekivalo da ožalošćene dame nose crnu odeću celu godinu nakon smrti svog muža i da drže „polužalost“ tri godine nakon toga. Za to vreme bilo je dozvoljeno da se ljubičasta i siva boja ponovo vrate u njihovu garderobu.
Sa industrijskom revolucijom u 18. veku, praksa je postala sve raširenija među radničkom klasom i do tada se proširila i na ostatak Britanske imperije, uključujući Sjedinjene Države, Kanadu i Australiju.
Druge boje žalosti u drugim kulturama
Povezivanje crne boje sa sahranom duboko je ukorenjeno u rimokatolicizmu i hrišćanstvu, ali za druge religije, bela je često boja koja na najbolji način predstavlja žalost.
U budističkim i hinduističkim zemljama, na primer, bela se smatra simbolom čistoće i nevinosti, što znači da u Kini, Indiji i Bliskom istoku često imaju potpuno „bele sahrane“.
Druge kulture favorizuju druge boje koje označavaju žalost. U Egiptu, žuta je povezana sa suncem, simbolom večnog života i iz tog razloga mnogi sarkofazi i mumije imaju maske obojene u žute i zlatne boje. Upravo zato se žuta boja često nosi na sahranama. Etiopija, Meksiko i Mjanmar su takođe zemlje u kojima je žuta boja povezana sa tugom.
U međuvremenu, na Tajlandu, ljubičasta je boja koja preovlađuje kada udovice oplakuju smrt svog muža. Brazil takođe praktikuje ljubičastu kao boju žalosti, dok ju je poslednjih godina usvojila i Katolička crkva u Evropi. Na drugim mestima, plava je favorizovana u Južnoj Koreji, a siva u Novoj Gvineji.
Crnina – Tradicija nošenja u hrišćanstvu
Kod pripadnika hrišćanske veroispobesti crna odeća je simbol žalosti . Njeno nošenje nakon sahrane je karakteristični ritual kako kod pravoslavaca, tako i kod katolika.
Pravilo je da žene nose crnu maramu i crnu odeću kako bi okolini pokazale da tuguju. Muškarci su pak obavezni da nose crnu košulju ili samo flor.
Običaji u hrišćanstvu nalažu da se crnina nosi najmanje 40 dana. Mada nije redak slučaj da se crnina skida posle polugodišnjeg ili, pak, godišnjeg pomena. U nekim slučajevima žene se odlučuju da nose crninu do kraja života.
Pogrebno preduzeće Drnda Internacional ima višegodišnje iskustvo u organizovanju sahrana. Naše pogrebne usluge obuhvataju ne samo pogrebnu opremu, već i bogatu ponudu crne trikotaže.
