Običaji u Vojvodini

Vojvodina je značajni deo Republike Srbije koji se na severu graniči sa Mađarskom, na istoku sa Rumunijom, na zapadu sa Hrvatskom, a na jugozapadu sa Republikom Srpskom. Pored Srba na njenoj teritoriji žive različite manjine. Najbrojniji su Mađari, Slovaci i Hrvati. Zatim slede Rumuni, Crnogorci i Bunjevci.

Upravo zbog ovakvog položaja, običaji u Vojvodini su se razvijali pod uticajem ne samo domaćeg stanovništva već i naroda okolnih zemalja koji je naseljavaju.

Kompanija Drnda Internacional u ovom blogu vam ukazuje kakvi su običaji u Vojvodini vezani sahrane.

Običaji u Vojvodini za sahrane Katolika

I dok su pravoslavni pogrebni običaji u Srbiji veoma složeni, kod Katolika priprema je znatno manja, a najčešće se vezuju za Mađare i Hrvate u Vojvodini.

Slično kao u svim krajevima zemlje, nakon smrti sledi bdenje uz odar pokojnika. Ovaj običaj se naziva čuvanje mrtvaca ili virestovanje. Tom prilikom rođaci i prijatelji donose vence i cveće za sahrane kojim pokazuju ljubav i poštovanje. Takođe, bdenje obuhvata i čitanje molitvi i paljenje sveća za prizivanje večne svetlosti.

Dan pogreba se sastoji iz 3 dela. Prvi deo se odvija u mestu gde leži telo pokojnika. Sveštenik tom prilikom upućuje reči utehe najbližoj rodbini, a sve okupljene poziva na molitvu.

Drugi deo je, upravo, molitva za oprost svih grehova pokojnika. Zatim povorka kreće ka grobnom mestu. Ukoliko je polazak iz kuće pokojnika, običaji u Vojvodini nalažu da se svi prozori i vrata otvore, otkriju ogledala, a nameštaj, tj. stolice, stolovi klupe, pa i posude okrenu naopako. Na taj način se sprečava da duša pokojnika ostane u kući i uznemirava porodicu. Takođe, postoji i ritual prosipanja vode koja se smatra nečistom ne samo u pokojnikovoj, već i u komšijskim kućama sve dok se sanduk ne odveze na groblje.

Treći deo predstavlja tzv. Euharistijsku žrtvu. U pitanju je sveta misa zadušnica iliti rekvijem. Ona se služi pre pokopa ili neposredno nakon.

Običaji u Vojvodini za sahrane Slovaka

Za Slovake smrt podrazumeva odvajanje od uobičajenog života i prekidanje dotadašnjih veza pokojnika sa svetom živih. Čin odvajanja počinje obrednim čišćenjem. Odnosno, pokojnik se pere običnom vodom, bez sapuna i oblači u svečanu odeću.

Prema verovanju mrtvak se, tada, nalazi između sveta živih i sveta mrtvih, pa se smatra veoma opasnim. Zbog toga običaji u Vojvodini kod Slovaka sadrže niz rituala kojim se štite živi. Voda u kojoj je pokojnik kupan se ne prosipa bilo gde, već na tačno određenom mestu, a peškir kojim je obrisan ne sme da ostane u kući, nego se stavlja u kovčeg. Pokojniku se obavezno podvezuje brada da bi usta ostala zatvorena. Naime, veruje se da se kroz otvorena usta duša može vratiti u telo pokojnika. I iz istog razloga se iznosi iz kuće sa nogama napred.

Običaji u Vojvodini – sahrane u belom

Sahrane kroz istoriju su se menjala. Tako su običaji u Vojvodini pre nekoliko decenija nalagali dolazak u belom ako je umrla mlada, nevenčana osoba. Prisutni su nosili bele trake preko ramena, dok je najbliži član porodice imao belu krunu.

Ukoliko je pokojnik bio veren, na čelu pogrebne povorke išla je njegova verenica u venčanici. Pre pokopa, ona bi skinula veo, rukavice i prsten i položila ih u sanduk. Ovi običaji u Vojvodini zadržali su se veoma dugo u nekim selima.

Po pravilu povorka je kretala od kuće, a pogrebna kola vukli su konji. U zavisnosti od društvenog statusa i bogatstva pokojnika ukrašavana su i kola. S obzirom da su imala staklene strane i da je sanduk bio otvoren prolaznici su mogli, na putu do groblja, da odaju počast umrlom.

Kompanija Drnda Internacional sa svojim dugogodišnji iskustvom pomoći će vam da ispoštujete sve običaje u ovoj teškoj životnoj situaciji. Takođe na usluzi vam stoje naša vozila i vršimo prevoz pokojnika iz Evrope, kao i prevoz pokojnika za Srbiju.