Pogrebni običaji – šta možemo da naučimo iz različitih kultura

Sahrane kod starih naroda svedoče da je čovek od davnina nastojao na razne načine da iskaže poštovanje svojim precima. Ova tradicija se nije promenila do današnjih dana.

Smrt roditelja i voljene osobe stvara ogromnu tugu koja će zauvek živeti u nama. Iako smo svesni da život svakog bića na zemlji ima svoj početak i kraj, osećaj nemoći zbog gubitka je neopisiv. Upravo iz tih teških trenutaka nastaju ne samo narodna verovanja za sahrane, već i pogrebni običaji koji se prenose s generacije na generaciju. I dok su se sahrane kroz istoriju menjale i prilagođavale trendovima, običaji opstaju, predstavljajući spoj drevne kulture i modernog života.

Koji su karakteristični pogrebni običaji otkriva vam pogrebno preduzeće, Drnda Internacional.

Pogrebni običaji pravljenja nakita

Zemlju poznatu po prekrasnim bojama, Južnu Koreju karakterišu i posebni pogrebni običaji.

Naime, zbog velike populacije sve je manje mesta na grobljim za sahranjivanje. Pa stanovnici traže drugačije načine kako bi pokazali ljubav i odali poslednju počast mrtvima. Zbog toga je započet i običaj vezan za kremiranje.

Verovali ili ne, pojedini Južnokorejanci od pepela svojih najmilijih prave prelepe perlice. Izgledaju poput malih kristala, a dolaze obično u plavoj, ružičastoj i crnoj boji. Perlice se čuvaju u posebnim staklenim posudama, koje se mogu lako poneti prilikom preseljenja. Te je duh pretka uvek sa vama, bez obzira gde živite.

Novi pogrebni običaji za sahranjivanje na moru

Sahrane na moru nisu nikakva novost. Međutim, u Americi je nastao novi običaj pravljenja “večnog grebena” koji se smešta u okean. On predstavlja odličnu podlogu za korale i druge morske biljke. Samim tim, podiže svest o očuvanju i zaštiti životne sredine.

Da bi se napravio ovaj svojevrsni spomenik pepeo pokojnika se meša sa betonom. Smesa se oblikuje u rupičastu loptu kako bi mogla da se na njoj, kasnije, nastani morska flora. Takođe, porodica preminulog može da “ukrasi” greben motivima koji imaju posebnu simboliku za njih.

Digitalizovani kolumbarijum

Najsavremenija tehnika i tehnologija dolazi iz Japana. Pa ne čudi što se u glavnom gradu ove zemlje nalazi i futurističko groblje – Ruriden kolumbarijum.

Sastoji se iz 2.046 malih oltara. Na svakom se nalazi staklena statua Bude sa pepelom. Unošenjem čip kartice na ulaznim vratima odgovarajuća statua počinje da svetli različitom bojom. Na taj način porodici preminulog je olakšano pronalaženje odeljka u kome se nalazi pepeo njihovog člana.

U ovom kolumbarijumu pepeo se čuva 33 godine, a zatim se zakopava ispod hrama.

Pogrebni običaji – Capsula Mundi

Baš poput nebeske sahrane na Tibetu, tako i pogrebni običaji u Italiji ističu da čovek i nakon smrti mora biti koristan prirodi. Te posmrtni ostaci služe kao biorazgradivi materijal za drvo koje će se iz njega razviti.

Čovek koji želi da bude sahranjen na ovaj način još za života bira svoje drvo. Nakon smrti, pepeo se stavlja u posebne urne u obliku jajeta, koje se sade zajedno sa izabranim drvetom. Pa umesto sivih nadgrobnih ploča, dobija se prirodni spomenik o koji nastavljaju da brinu generacije potomaka, pokazujući time i ljubav prema pokojniku.

Iako pogrebni običaji u Srbiji imaju svoju, drugačiju tradiciji, jedno je isto – organizovanje sahrana treba poveriti profesionalcima. Kompletne pogrebne usluge prepustite kompaniji Drnda Internacional koja ima višedecenijsko iskustvo u radu. Pored pomoći sa administracijom, izborom opreme za pokojnika i suze za sahrane, vršimo i međunarodni prevoz pokojnika, ukoliko je potrebno.