Gubitak voljene osobe je teško i emocionalno iskustvo. Osećaj neopisivog bola, usled šoka u prvim trenucima saznanja, dodatno podstiče odluka o sahrani.
Iako je kod nas ukop najčešći vid sahrane, pojedine porodice biraju kremiranje za svoje preminule. U pitanju je proces kojim se posmrtni ostaci izlažu visokim temperaturama tako da se telo svodi na fragmente kosti.
Kako bi vam pomogla da bolje razumete šta možete da očekujete, Drnda Internacional vam otkriva proces kremacije korak po korak.
Odluka o kremaciji
Prvi korak jeste donošenje odluke da izaberete kremiranje kao metod sahrane za svoju voljenu osobu. Ova odluka može biti zasnovana na ličnim, verskim ili finansijskim razlozima. Važno je uzeti u obzir i želje pokojnika i preferencije porodice prilikom izbora.
Kada donesete odluku o kremiranju, sledeći korak je da odaberete pogrebno preduzeće koje vrši ovu vrstu usluge. Pri čemu mora da ima krematorijum dizajniran po određenim propisima i usaglašen sa sa standardima Evropske Unije.
Stručna lica pogrebnog preduzeća pomoći će vam da izaberete paket za kremaciju koji odgovara vašim potrebama i budžetu. Takođe, pomoći će vam da popunite neophodnu dokumentaciju i dobijete sve potrebne dozvole za kremaciju.
Proces kremacije se obavlja samo uz dobijenu dozvolu. Zato je potrebno da podnesete zahtev za kremiranje. Ovaj zahtev može da podnese bračni drug preminulog, rođak u prvom kolenu ili neko od rodbine do najdaljeg četvrtog kolena srodstva.
Priprema preminulog za proces kremacije
Pre nego što se može izvršiti kremacija, telo pokojnika mora biti pripremljeno. Najpre se vrši identifikacija pokojnika. Na taj način porodica može biti sigurna da telo koje se kremira pripada njihovoj voljenoj osobi.
Nakon identifikacije, sledi pranje i oblačenje preminule osobe. Veoma je važno da se uklone nakit, silikonski implantati, protetika, pejsmejkeri i drugi medicinski uređaji.
Preminuli se stavlja u specijalni pogrebni kovčeg. On mora da bude izrađen od mekog drveta i bez premaza i metalnih ukrasa kako bi se osiguralo dobro sagorevanje. Tako pripremljeno telo se stavlja u komoru za kremaciju, poznatu i kao retorta.
Proces kremacije se obavlja na temperaturi od 800 do 1.000 stepeni Celzijusovih i traje 2 do 3 sata. Intenzivna toplota i plamen svode telo na fragmente kostiju, koji se zatim prerađuju u fini prah poznat kao kremirani ostaci ili pepeo.
Sakupljanje pepela
Kada se proces kremacije završi, kremirani ostaci se stavljaju u urnu i vraćaju porodici.
S obzirom da urne za kremaciju dolaze u različitim oblicima i materijalima pri iznoru morate da obratite pažnju na nekoliko faktora. Prvi i najvažniji jeste veličina urne. Ona mora da odgovara težini preminulog, ali i dimenzijama prostora gde će biti smeštena.
Urne se izrađuju od širokog spektra materijala. Samim tim je sledeći korak odluka da li želite da ona bude od aluminijuma, mesinga, keramike, bakra, mermera ili drveta.
Oblik je još jedna karakteristika koju morate uzeti u obzir. Pored standardnog izgleda vaze, urne mogu biti i čistih, modernih linija, kao i složene forme ukrašene različitim motivima.
Urna se smešta u posebne prostore na grobljima. Oni mogu biti u vidu zida sa nišama (kolumbarijum) ili u vidu kaseta na zelenoj površini groblja (rozarijum).
Pogrebno preduzeće Drnda International ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju svih vrsta sahrana. Kod nas možete pronaći veliki izbor urni vrhunskog kvaliteta, kao i prateće opreme za pripremu procesa kremacije.
