Da li ste se ikada zapitali kako se različite kulture opraštaju od onih koji su preminuli? Na zapadu su ljudi polako počeli da preuzimaju običaje iz drugih kultura, zato što je ona po mnogo čemu jedinstvena i neobična.
Sahrane u Japanu – Vera
U Japanu ljudi si priklonjeni dvema religijama – Budizmu i Šinotizmu. Budizam je daleko najrasprostranjenija religija, kao rezultat toga, mnoge japanske porodice, čak i one koje mu nisu duhovno naklonjene, prate tradiciju i običaje utvrđene kroz budističko učenje i filozofiju.
Kada neko premine vlasti i porodica bivaju obavešteni i telo se nosi u dom u kome je pokojnik živeo, kako bi započeli pripreme.
Ukoliko je porodica bila prisutna kada je njihov voljeni preminuo, najbliži članovi kvase usne preminulog i taj običaj se zove matsugo-no-mizu ili „voda u poslednjem trenutku“. Ovaj običaj se vrši tradicionalno neposredno pre ili posle smrti i predstavlja način opraštanja od voljene osobe.
Običaji u Japanu imaju dugu tradiciju
Kod kuće porodica pokojnika pokriva sa Buddhist ili Shinto shrine, koji ima svaka kuća u Japanu.
Pokojnik se pokriva belim papirom, koji ima za cilj da otera zle duhove, i taj običaj se zove kamidana-fūji. U spavaćoj sobi pokojnika je mali sto ukrašen cvećem, tamjanom i svećama, i predstavlja način na koji iskazuju svoje poštovanje prema njemu.
Interesantno je da za razliku od naših, većina japanskih sahrana ne uključuje ispraćaj pokojnika na groblje. Umesto toga na dan sahrane telo se kremira.
Postoji neobični i po malo zastrašujuć običaj koji ovaj narod vekovima čuva. Naime, u krematorijumu se porodica i prijatelji okupljaju za malim stolom. Kada je telo kremirano, ljudi koji su prisustvovali kremaciji odabiraju male kosti iz pepela koji je ostao i prosleđuju ih jedni drugima koristeći tradicionalne japanske štapiće.
Kremiranje je deo obaveznog običaja u Japanu
Običaji u Japanu i običaji u Srbiji se znatno razlikuju, i svako čuva i neguje svoju tradiciju vekovima.
Japan je mala zemlja sa puno stanovnika. Kao posledica toga, kremiranje je sastavni deo običaja.
Nakon ceremonije kremiranja, porodica čuva urnu u svojoj kući 35 dana. Tokom tog vremena rodbina i prijatelji dolaze, kako bi se oprostili od pokojnika. Posetioci imaju priliku za to vreme da zapale tamjan kao znak poštovanja prema pokojniku. Kada prođe 35 dana, porodice urnu sa pepelom sahranjuju na budističkom groblju.
Sahrane kroz istoriju se znatno razlikuju od zemlje do zemlje, pa se tako komemoracije u čast pokojnika održavaju svake prve, treće, pete, sedme i trinaeste godine nakon smrti. Slika pokojnika stoji na oltaru u porodičnom domu, kao izraz poštovanja i ljubavi koje su tokom života imali prema njemu.
Japan i druge zapadne zemlje
Iako postoje različitosti između sahrana i običaja u Japanu i na zapadu, postoje i povezanosti, zbog sve većeg broja Japanaca u nijihovim zemljama, mnoga pogrebna preduzeća nude usluge u kojima postoji miks zapadne kulture i tradicije i japanskih običaja.
Zapad je oduvek imao veliku dozu fascinacije japanskim načinom života, pa i njihovim običajima vezanim za ispraćaj pokojnika.
Tradicija Japana uglavnom se gradi na Budističkom učenju i duhovnosti, a tokom vremena dobija i neke nove oblike. Bilo kako bilo u žalosti svi treba da budu jednaki i ne obaziru se na različitosti koje nameće religija.
Smrt je sastavni deo života, oni koji odlaze ostaju zauvek u našim srcima, pa je podrška u trenutcima žalosti, ono što treba da bude zajedničko svim ljudima bez obzira na rasu i versku pripadnost.
Mi smo tu u najtežim momentima, pored kompletnih usluga koje pružamo u najtežim momentima, vršimo prevoz pokojnika iz inostranstva i prevoz pokojnika za Srbiju.
