„Bard“ književnosti, kako su mnogi nazivali Vilijama Šekspira, bio dobro poznat ne samo po svojim delima, već i načinu života. Međutim, njegova smrt izazvala je velike kontraverze.
Prema zvaničnim podacima Šekspir je umro pred sam 52. rođendan, 23. aprila 1616. godine. Tačan uzrok smrti nije poznat. Pojedini istoričari navode da je bila u pitanju prirodna smrt. Ovaj podatak je sasvim opravdan kada se zna jda e prosečan životni vek toga doba iznosio 35 godina.
Drugi, pak, smatraju da je smrt posledica opijanja sa kolegama Benom Džonsonom i Majklom Drejtonom. Kao obrazloženje navode zapis vikara iz Stratforda. U njemu stoji da su: „Šekspir, Drejton i Džonson imali veseo sastanak i, čini se, previše pili, jer je Šekspir umro od groznice kojom je tada zaražen“.
Gde se nalazi Šekspirov grob?
Iako su mnoge izgubljene grobnice poznatih, tačno mesto gde počiva Šekspir dobro je poznato. Reč je o crkvi Svete trojice, u rodnom gradu Stratfordu.
Ono što jeste neobično jeste činjenica da je Šekspirov grob neobeležen. Naime, od članova Šekspirove porodice koji su sahranjeni pored, jedino kod njega nema obeležja na nadgrobnom spomeniku.
Druga nelogičnost krije se u veličini groba. Može se jasno uočiti da je Šekspirov grob kratak. Dužine je manje od metra, što je kraće od groba njegove supruge En Hatavej.
Bez obzira što nema obeležja na nadgrobnom kamenu, na severnom zidu postoji pogrebni spomenik. Postavljen je 1623. godine, a delo je vajara Džerarda Džonsona. Izrađen je od bledoplavog krečnjaka u karakterističnom stilu za taj period. Na njemu je predstavljen lik pesnika tako da u jednoj ruci drži pero, a u drugoj komad papira.
Prokletstvo Šekspirovog groba
Na mermernoj ploči, koja čini nadgrobni spomenik, uklesani su stihovi. Oni glase:
„Dobri prijatelju, za ime Isusa, prestani da kopaš prašinu koja je ovde zatvorena.
Neka je blagosloven čovek koji poštedi ovo kamenje i proklet ko pomera moje kosti.“
Upravo zbog ovih stihova postoji verovanje da Šekspirov grob nosi prokletstvo. Verovali ili ne, uklesani su po nalogu samog književnika.
Razlog je sasvim opravdan. Šekspir je želeo da sačuva svoje mesto počivanja od ekshumacije koje su u njegovo vreme bile normalna pojava u cilju dobijanja mesta za nove ukope.
Da li je kletva delotvorna ili ne, ostaje pod znakom pitanja. Ipak, jedno je sigurno – njeno upozorenje i danas ima uticaja, te se niko ne usuđuje da pomera Šekspirov grob. Čak ni građevinari koji su radili popravke 2008. nisu dirali ploču da bi poštovali natpis.
Grob obavijen velom misterije
Četiri veka nakon njegove smrti, Šekspirov grob je ostao netaknut. Crkva nikada nije dozvolila iskopavanje groba, uprkos mnogim apelima istraživača, jer su želeli da ispoštuju Bardove želje. Međutim, 2016. godine, na 400. godišnjicu njegove smrti, izvršeno je skeniranje, koje nije fizički ometalo grob.
Skeniranjem je otkriveno da u grobu nema Šekspirove lobanje. Ovaj podatak je naučnike naveo na nova istraživanja. Pojašnjenje su potražili u priči iz 19. veka koja je objavljenja u časopisu Argosa. U članku se navodi da je Frenk Čembers, zajedno sa grupom pljačkaša grobova, 1794. godine opljačkao grob i ukrao Šekspirovu lobanju za kolekcionara, koji im je platio 300 gvineja.
Priča je prvobitno bila odbačena kao besmislica, dok sada pojedini istraživači smatraju da postoji mogućnost da je članak istinit. Nažalost, sudbina Šekspirove lobanje do danas nije otkrivena.
Ukoliko je vašu porodicu zadesio gubitak drage osobe pogrebno preduzeće Drnda Internacional vam može pomoći u kompletnoj organizaciji sahrane. Telefon naše pogrebne službe stoji vam na raspolaganju 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
