U Srbiji, sahrana je regulisana zakonom, ali je i duboko ukorenjena u tradiciji, običajima i verskim praksama. Upravo zbog toga mnogi ljudi nisu sigurni odakle da počnu i koje korake je potrebno preduzeti.
U ovom vodiču otkrivamo vam sve što treba da znate o sahrani u Srbiji – počev od potrebne dokumentacije, do izbora načina sahranjivanja.
Prvi koraci nakon smrti bliske osobe
Prvi korak u organizovanju sahrane jeste dobijanje potvrde o smrti. Postupak u slučaju smrti zavisi od mesta gde je osoba preminula.
Ako je smrt nastupila u bolnici ili bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi, lekarsko uverenje o smrti izdaće ta ustanova. Takođe, automatski će obavestiti nadležnog matičara i policiju. Preminuli ostaje u bolničkoj mrtvačnici do preuzimanja od strane ovlašćene pogrebne službe.
Ukoliko je osoba preminula kod kuće, neophodno je pozvati nadležnu hitnu službu ili lekara koji će konstatovati smrt i izdati odgovarajuću potvrdu. Ovaj dokument predstavlja osnov za dalju administrativnu proceduru i organizaciju sahrane.
Da bi se sahrana mogla organizovati sledeći korak jeste prijava matičaru. Prema Zakonu o matičnim knjigama, smrt se mora prijaviti matičaru opštine u kojoj je smrt nastupila. Rok za prijavu je tri dana od dana smrti, dok ustanova prijavljuje smrt u roku od 24 sata. Za prijavu smrti potrebno je dostaviti: lekarsko uverenje o smrti, tj. potvrdu, ličnu kartu ili pasoš preminulog i ličnu kartu podnosioca prijave. Na osnovu ove dokumentacije matičar izdaje izvod iz matične knjige umrlih (smrtovnicu).
Sve što treba da znate o sahrani u Srbiji vezano za izbor način sahranjivanja
Način sahranjivanja je jedna od glavnih odluka koju porodica mora da donese. Ona podrazumeva izbor između tradicionalne sahrane i kremiranja. Ova odluka često zavisi od verskih uverenja, ličnih želja pokojnika i porodičnih običaja.
Tradicionalna sahrana u Srbiji obuhvata verski obred (u crkvi, kapeli ili na groblju) i ukop pokojnika u grobno mesto. Ona je ukorenjena u našoj kulturi. Samim tim i dalje je najčešći izbor porodica, posebno onih koje žele da zadrže tradiciju i poštuju verske običaje.
Naime, očuvanje tradicije pogrebnih običaja donosi osećaj povezanosti sa precima. Ujedno, pruža utehu ožalošćenoj porodici. Tome doprinosi i samo grobno mesto, koje daje veći prostor za uređenje kao vid odavanja počasti preminuloj osobi.
Poslednjih godina, sve veći broj porodica odlučuje se za kremaciju. Finansijska pristupačnost je glavni razlog. Ovaj vid sahranjivanja je često povoljnija opcija, jer eliminiše troškove vezane za grobno mesto i opremu. Takođe, pruža veću fleksibilnost. Urna se može položiti u porodičnu grobnicu, rozarijum ili kolumbarijum.
Sve što treba da znate o sahrani u Srbiji sa zakonskog aspekta
Ukop, kao i kremiranje, regulisani su zakonom. Na taj način je osigurano da čitav proces bude izveden u skladu sa zdravstvenim i etičkim standardima.
Kremacija u Srbiji se može obaviti samo u ovlašćenim krematorijumima, a pepeo može biti položen na predviđenim mestima. Prema zakonu, pogrebne usluge mogu da obavljaju i privatna i javna pogrebna preduzeća koja ispunjavaju uslove.
Pored zakona, lokalne samouprave u Srbiji imaju ovlašćenje da donose svoje odluke kojima bliže uređuju sahranjivanje i groblja na svojoj teritoriji. Tu spada određivanje načina sahranjivanja, uređenja groblja, kao i vremenskog zakupa grobnog mesta.
Drnda Internacional je pogrebno prduzeće sa višegodišnjim iskustvom u pogrebnim uslugama i međunarodnom transportu pokojnika. Naš tim je tu da vam pruži podršku u svakom koraku – od preuzimanja pokojnika, preko sređivanja dokumentacije, do organizacije sahrane i komemoracije.
Stojimo vam na raspolaganju 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
