Stari Egipat je nastao pre više od 5 milenijuma u dolini reke Nil. Ne samo da je u pitanju jedna od nastarijih civilizacija, već prema mišljenju mnogih i najmoćnija. Ona je imala značajan uticaj na razvoj Antičke Grčke, Rimskog Carstva, pa i modernih zapadnoevropskih zemalja.
Svojim izuzetnim bogatstvom, jedinstvenim pismom, naprednom trgovinom i pravnim sistemom, kao i velelepnim građevinama, među kojima se posebno izdvajaju piramide, Egipat je ostavio neverovatni trag u istoriji, pa ne čudi što predstavlja nepresušni izvor otkrića.
Kako su izgledale sahrane u Drevnom Egiptu otkriva vam pogrebno preduzeće Drnda Internacional.
Egipćani su verovali u zagrobni život
Sahrane kod starih naroda, uključujući i Egipćane, polaze od verovanja u život posle smrti. Naime, vladalo je učenje po kome smrt nije bila kraj, već početak putovanja u zagrobni život. U njemu su mogli da se nađu samo oni koji su to i zaslužili, odnosnooni koji su prošli sve izazove.
Nakon smrti Bog Anubis je vodio dušu do Dvorane istine gde ju je čekao Oziris, sudija mrtvih i vladar podzemnog sveta. On je imao zadatak da odmeri na velikoj zlatnoj vagi srce duše “Ab” koje je bilo izvor dobra i zla.
S obzirom na ovaj strogi sud Egipćani su poštovali određena pravila pogrebne tradicije kako bi duša preminulog stigla na polje trske, koje je predstavljalo zagrobni život, pre svega, bilo je neophodno da se fizičko telo sačuva. Zbog toga su svoje bližnje balsamovali.
Pojedini istoričari ističu da je strah da će pokojnik oživeti ako ne dobije pogodan pogrebni tretman još jedan razlog zašto su nastojali da očuvaju njegovo telo.
Balsamovanje je ključni deo sahrane u Drevnom Egiptu
U početku, preminuli su sahranjivani u jednostavnim, plitkim ovalnim jamama. Neretko se u zajedničkoj grobnici našlo više pokojnika, pa čak i životinja. Vremenom, grobovi su postali kompleksniji, a tela su prvo stavljana u pletene korpe, a onda u kovčege od terakote ili drveta. Da bi oko 2700. godine pre Nove ere započela izgradnja piramida kao grobnica bogataša. Za to je zaslužan arhitekta Imhotep koji je i projektovao prvu piramidu u čast faraona Džosera.
Pripreme za sahrane u Drevnom Egiptu započinjale su odvoženjem tela kod balsamera, koji su imali zadatak da pokojnika priprema za put u zagrobni život.
Prvi korak je bilo kupanje preminulog u vinu, da bi usledilo vađenje organa. Najpre se posebnim alatom uklanjao mozak. Zatim i svi drugi, osim srca, jer se verovalo da je u njemu čovekova inteligencija i duša.
Nakon vađenja organa telo je prekrivano natronom, svetom solju kojom se uklanjala vlaga. Četrdesetog dana telo je trljano posebnim prirodnim uljima, a unutrašnjost se ispunjavala pamučnim tkaninama i piljevinom kako bi se zadržao oblik. Poslednji deo jeste obmotavanje debelim slojem lanenih zavoja koji su potapani smolom, pa odatle i naziv „mumija“ koja u prevodu znači „telo sačuvano pomoću voska ili katrana”.
Pogrebni rituali u Drevnim Egiptu
Zavisno od bogatstva i staleža birana je pogrebna oprema. Bogataši su sahranjivani u raskošne sarkofage sa ličnim i religijskim predmetima, dok je siromašno stanovništo polagano u jednostavne grobove.
Ipak, ono što je karakteristično za sve jeste ritual otvaranja usta i obred prinošenja. Kao što i sam naziv kaže, pokojniku su otvarana usta kako bi ponovo mogao da diše, vidi i čuje. U ritualu prinošenja žrtvovano je tele da bi preminuo imao hranu u zagrobnom životu.
Pogrebnu povorku činili su rodbina, sveštenici, ali i profesionalni plesači, muzičari i ožalošćeni. Kada bi došli do groba, kovčeg je postavljen uspravno i glavni sveštenik, obučen kao Anubis, čitao je poslednju molitvu preminulom.
Iako se običaji kod nas razlikuju od onih za sahrane u Drevnom Egiptu u njihovom poštovanju, kao i željama pokojnika i porodice, može vam pomoći pogrebno preduzeće Drnda Internacional.
