Obično se nalaze ispod hrama. Mada mogu biti i ispod neke javne građevine, a u pojedinim zemljama srećemo ih na grobljima.
Prvobitno je reč kripta korišćena za prostorije koje su se nalazile u katakombama. U njima su se služili obredi i sahranjivali mučenici. Vremenom, postale su nadzemne prostorije, dok u modernom dobu najčešće označavaju kamene svodove koji se koriste u nadzemnim mauzolejima.
Kripte imaju fascinantnu istoriju
Prve kripte pojavile su se u ranom hrišćanstvu. Građene su, najpre, u Grčkoj, Italiji i Južnoj Africi kao poslednja počivališta za svece, sveštenike, mučenike i druge koji su smatrani dostojnim sahranjivanja u crkvi.
Jedna od najstarijih, ujedno i najpoznatijih, jeste kripta u Staroj bazilici Svetog Petra u Rimu. Nastala je oko 600. godine, sa ciljem da se hodočasnicima omogući da vide grob Svetog Petra. Mošti Isusovog učenika u rimskoj odori nalaze se neposredno ispod glavnog oltara.
Posetiocima je omogućen pristup grobnici kroz podzemni prolaz ispod svetilišta. Odatle su hodočasnici mogli da uđu jednim stepenicama, prođu pored groba i izađu bez prekidanja službe koja bi se odvijala u oltaru direktno iznad.
Ova praksa sahranjivanja u kriptama vrlo brzo se proširila širom Evrope. Međutim, u 10. veku potreba za podzemnim kriptama je nestala. Razlog tome jeste činjenica da su crkveni zvaničnici dozvolili da se relikvije drže u glavnom nivou crkve. Samim tim su i kripte postale nadzemne prostorije.
Razlika između kripte i mauzoleja
Ljudi često poistovećuju termine kripta i mauzolej. Iako oba predstavljaju mesta na kojima preminuli počivaju postoje velike razlike.
Mauzoleji mogu biti privatni ili otvoreni za javnost. Najčešće su građeni objekti. Mada mogu biti i u vidu prostora na otvorenom.
Za razliku od njih, kripte su uvek zatvorene prostorije. Znatno su manje od mauzoleja i u njima se nalaze posmrtni ostaci. Zapravo, mauzoleji su zgrade u kojima se nalaze kripte. Dok su kripte male prostorije u kojima se nalaze kovčezi.
Drugim rečima, mauzolej drži kriptu, a kripta telo preminulog.
Najjezivija kripta
U svetu postoje brojne kripte. Mnoge od njih čine grobove poznatih poglavara i sveštenih lica. Ipak, jedna kripta se posebno izdvaja. U pitanju je kripta koja se nalazi ispod crkve Santa Maria della Concezione u Rimu. U njoj se nalaze kosti pripadnika posebnog reda u Katoličkoj crkvi, poznatih pod nazivom kapucineri. Zbog toga se i sama kripta naziva „kripta kapucineri“.
Kripta se sastoji od 5 malih kapela ispunjenih skeletnim ostacima 3.700 tela za koja se veruje da su fratri kapucineri sahranjeni po običajima ovog reda. Naime, kada je 1613. godine završena gradnja crkve kardinal Antonio Barberini naredio je da se ostaci kapucinera koji su pokopani u kosturnici obližnjeg groblja premeste u crkvu.
Vremenom, broj preminulih iz reda se povećavao, te su franjevci odlučili da njihove kosti pretvore u složene barokne ukrase. Mogu se videti ne samo kitnjasti detalji, već i lusteri napravljeni od kostiju. Dok su pojedini skeleti u celosti sačuvani i obučeni u odeću fratara.
Svaka kapela nosi ime po vrstama kostiju. Odnosno, „Kapela lobanja“, „Kapela cevanica“ i „Kapela karlica“. Preostale 2 su „Tri kostura“ i „Kapela vaskrsenja“.
Kripta i danas izaziva oprečna mišljenja kod posetilaca. I dok jedni ostaju zadivljeni, drugima uteruje strah u kosti. Treba naglasiti da katolički red insistira na tome da prikaz nije zamišljen da bude sablastan, već predstavlja podsetnik na brz prolazak života na Zemlji i našu smrtnost.
Ukoliko je vašu porodicu zadesio tragičan događaj, organizovanje sahrane prepustite pogrebnom preduzeću Drnda Internacional. Pored velikog izbora pogrebne opreme za sahranu vršimo i usluge prevoza umrlih iz inostranstva.
