Indonezija je prostrana država u jugoistočnoj Aziji. Sastoji se od oko 18.000 otoka, ali je samo trećina njih naseljeno. Najveći su Borneo, Nova Gvineja i Java. Na njima živi više od polovine stanovnika zemlje. Svakako, Bali je najpoznatiji turistička destinacija. Dok se Sulavesi izdvaja neobičnim pogrebnim običajima u svetu. Za to su zaslužni pripadnici plemena Toraja, koji naseljavaju južni deo otoka.
Ovaj domorodački narod je većim delom hrišćanske religije. Drugi deo čine muslimani. Međutim, mnogi od njih uz običaje svoje vere i dalje poštuju „Aluk To Dolo“ ili Put predaka.
Shvatanje smrti
Za većinu ljudi smrt je strašna stvar. To ne važi za stanovnike Tana Toraja u provinciji Južni Sulavesi. Njima je ona svakodnevna tema. Zapravo, narod Toraja smatra da je smrt krajnja prekretnica za postizanje večnog života. U skladu sa tim pristupaju i pripremi sahrane.
Prema verovanju ne postoji iznenadna smrt, jer je ona proces. Torajanci vide smrt kao putovanje u Puju, tj. zagrobni život. Međutim, duša ne može započeti svoje putovanje ako se ne završe odgovarajući pogrebni rituali. Zbog toga se sahrane u Indoneziji ne obavljaju u što kraćem periodu nakon smrti, već kada se za to steknu uslovi.
Za to vreme telo preminulog se čuva u posebnim kućama pod nazivom tangkonan. Porodica preminulog redovno obilazi, presvlači ga u čistu odeću i služi mu obroke. Tačnije, ophodi se prema njemu kao da je bolestan.
Tek kada se sakupi dovoljno sredstava započinje priprema sahrane.
Fascinantni običaji za sahrane u Indoneziji
Važan element sahrane u Indoneziji kod plemena Toraja jeste žrtvovanje životinja.
Torajanci veruju da će bivoli odvesti dušu u zagrobni život, a da će ih svinja voditi. Zato se mora žrtvovati najmanje jedan bivo i jedna svinja. Vremenom, ljudi su počeli da ubijaju sve više i više bivola, pokazujući svoj društveni status, jer oni simbolizuju prosperitet.
Još jedna ključna komponenta ceremonije jesu borbe petlova. Pri čemu, najmanje 3 petla moraju da stradaju tokom ovog rituala.
Pogrebna povorka je veoma specifična. Sastoji se od muškaraca i žena odevenih u šarenu odeću. Kreću se pored platforme sa kovčegom uz veselu pesmu i ples.
Mesto sahrane, takođe, pokazuje neobičnosti u odnosu na tradicionalne sahrane, koje su nama poznate. Kao groblje koristi se pećina na litici. Za svakog preminulog se izrađuje posebna drvena skulptura koja podseća na preminulog. Tau-tau, kako se nazivaju ove skulpture, postavljaju se ispred ulaza u pećinu. Smatraju se svetim, te ih treba dirati.
Zanimljivo je da je polaganje kovčega u pećinu određeno na osnovu položaja preminulog u zajednici. Što je viši položaj imao za života, to će se njegov kovčeg naći na višem mestu.
Deca do 6 meseci starosti sahranjuju se u stablu posebnog drveta koje je bogato sokom. Njegov sok predstavlja zamenu za majčino mleko.
Običaji nakon sahrane u Indoneziji
Svake godine avgusta meseca održava se Manene festival. Tada porodice obilaze preminule.
Pogrebni sanduci se iznose iz pećina kako bi se telo pokojnika očistilo i presvuklo u novu odeću. Nakon oblačenja, porodica će tela svojih bližnjih „prošetati” krajem. Na taj način pokazaće poštovanje prema svojim precima. Ujedno, zaštiti sebe i druge žive članove od zle sudbine.
Ukoliko je vašu porodicu zadesio tragični događaj, prepustite organizovanje dostojanstvenog ispraćaja pogrebnom preduzeću Drnda Internacional.
