Stari Sloveni su grupa različitih plemena koji su zaslužni za stvaranje današnjih slovenskih naroda. Naseljavali su teritoriju sadašnje Rusije, Ukrajine i Poljske u slivu reka Dnjepra, Dnjestra i Visle, da bi postepenim širenjem stigli i do Karpata.
Iako su viševekovnim postojanjem ostavili značajan trag u istoriji, zapisi o njihovom životu, verovanjima, pa i religiji veoma su oskudni. Prvi put se pominju u 6. veku. Naime, vizantijski istoričar Prokopije je naveo da slovenska plemena Anta i Sklavena veruju da je tvorac munje, jedini gospodar sveta, pa su mu prinosili žrtve u vidu goveda i drugih životinja.
Najviše podataka o starim Slovenima daje “Nestorova hronika”, koja se pojavila u prvoj polovini 12. veka. U njoj su detaljno navedena imena bogova koja su poštovala sva plamena, kao i njihova shvatanja o životu i smrti.
Kako su izgledale sahrane starih Slovena otkriva vam pogrebno preduzeće Drnda Internacional.
Preplitanje sveta živih i sveta mrtvih
Kult predaka je bio naročito razvijen kod starih Slovena. Naime, verovalo se da duša nakon smrti ide u drugi svet odakle brine o svojim živim potomcima. Ujedno, može da utiče na ishod njihovih života, pa zavisno od načina na koji su umrli donosi sreću ili nevolje.
Osobe koje su umrle prirodnom smrću i kod kojih su ispoštovani svi običaji za sahrane starih Slovena biće blagonakloni prema živima. Za razliku od njih, oni koji su umrli nasilnom smrću, pre svog vremena, kao i oni koje porodica nije sahranila u duhu tradicionalnih obreda, donose probleme svojim bližnjima, pa čak i smrt.
Kako su sahranjivani stari Sloveni?
Sahrane starih Slovena su se menjale kroz vekove. U početku je bilo rasprostranjeno kremiranje, jer je vladalo uverenje da na taj način duše odmah odlaze u nebeski svet. Urne sa pepelom su, zatim, zakopavane. Mada nije redak slučaj bio da se pepeo ne sakuplja, već da se preko lomače naspe zemlja.
S obzirom da je postojao izvesni strah da će se preminuli vratiti, stari Sloveni su se trudili da ispoštuju sve pogrebne običaje, pa su telo pokojnika oblačili u najbolju odeću i stavljali sve što mu je bilo potrebno za zagrobni život – oružje, srp, posude, žito i zaklane životinje kao hranu.
Sahrane uglednih ličnosti imale su izgled velike svetkovine. Uz telo obično je žrtvovano nekoliko sluga, ali nisu smeli biti stranci. Ukoliko je reč o osobi muškog pola, njegova supruga je imala obavezu da ga prati i u zagrobni svet, što znači da je dobrovoljno žrtvovana. Ipak, ovaj čin žene nisu tragično posmatrale, već su u danima pripreme za sahranu slavile budući srećni život na nebu.
Ove sahrane važnih Slovena podsećale su na sahrane Vikinga. Umesto klasične lomače, na koju je spaljivan običan narod, preminuli je, zajedno sa pogrebnom opremom, smeštan na lađu. Kada bi brod počeo da gori otiskivan je od obale ka pučini, pa možemo slobodno da kažemo da je ovo, zapravo, poseban vid sahrane na moru.
Sahrane starih Slovena prožete su sujeverjem
Među starim Slovenima vladala su brojna narodna verovanja za sahrane. Jedno od njih je merenje tela crvenim koncem kako bi vladala sloga u domu. Neka plemena su za to zakopavala nokte pokojnika u blizini kućnog praga, drugi su pak, ostavljali štap kraj groba.
Pojedina verovanja su zadržana do današanjih dana, a mogu se sresti i u našim običajima, posebno ona koja se vezuju za iznošenje hrane na groblje, puštanje brade i prekrivanje ogledala.
Bez obzira na veru, narodna verovanja i običaje pogrebno preduzeće Drnda Internacional je tu da vam pomogne u najtežim trenucima. Prepustite nama celokupnu organizaciju sahrane, pa i prevoz pokojnika iz inostranstva, ukoliko je smrt nastupila van granica naše zemlje.
