Sahrane Vikinga

Na prostoru današnje Danske, Norveške i Švedske od kraja 8. do sredine 11. veka živeo je narod, pretežno, farmera i stočara. Međutim, ti isti poljoprivrednici pretvarali su se u opasne ratnike kada bi se zaputili u ratne pohode. Sa svojim impozantnim brodovima bili su poznati širom sveta, a njihova osvajanja u tom periodu ledila su drugima krv u žilama.

Pre nego što su prihvatili hrišćanstvo, Vikinzi su bili mnogobošci, sa brojnim običajima i verovanja. Ona su se vezivala za svaki deo smrtnog, ali i zagrobnog života.

Posmatrajući vikinške sahrane kroz istoriju jasno se uočava hijerarhija. Tako da postoji razlika u načinu sahranjivanja između viših društvenih slojeva i običnih ljudi.

Kako su izgledale sahrane Vikinga otkriva vam pogrebno preduzeće Drnda Internacional.

Sahrane Vikinga određene su zagrobnim svetom

Vikinzi su verovali u postojanje devet svetova. Od njih su Asgard i Hel bili vezani sa preminule. Asgard je sličan hrišćanskom raju. U njega su odlazili časni ljudi i ratnici. Odnosno, Valhala, poznata kao “dvorana ubijenih” bila je mesto za poginule ratnike. Njome je vladao čuveni bog Odin.

Drugo vikinško carstva mrtvih, takođe za ratnike, je Folkvangr. Nazivano je i “polje domaćina”, gde je vladala božica Freja. Dok ljudi koji nisu bili ratnici, ali su vodili dobar život odlazili su u Helgafjel, tj. na “svetu planinu”.

Za razliku od njih, Hel je pandan hrišćanskom paklu. Tamo su završavali oni koji su umrli nečasnom smrću. Naime, narodna verovanja za sahrane Vikinga ističu da umreti prirodnom smrću, od starosti nije hrabro.

Dva načina sahranjivanja Vikinga

Kremiranje je bilo uobičajena praksa za sahrane Vikinga. Odmah po smrti pravljena je pogrebna lomača od teških predmeta kako bi se postigla što viša temperatura. Samim tim podigao i visoki dim, jer prema verovanju što je on veći, pokojnik je bliži Asgardu.

U kasnijem periodu prihvaćena je i inhumacija. Pri čemu je humka zatrpavana kamenjem i prašinom.

Kako su Vikinzi verovali u zagrobni život, preminuli je obavezno sahranjivan sa najdragocenijim stvarima. Tako je ženama stavljan nakit i oruđe za domaćinstvo. Dok je kod muškaraca pogrebna oprema obavezno sadržala oružje. Verovalo se da je duša povezana sa oružjem, pa da bi se sprečio povratak ono je prethodno lomljeno.

Ukoliko prodica ne ispoštuje sve običaje za sahrane, postojala je opasnost da se preminuli vrati kao demonsko biće – draugr. U tom obliku progonio je žive, uništavao useve i dovodio do bolesti i gubitaka u ratu.

Brod za sahrane Vikinga

Pokop na brodu bio je namenjen samo za sahrane poznatih i cenjenih ratnika.

Najpre se imovina pokojnika delila na 3 dela. Prvi je pripadao porodici. Drugi je korišćen za pripremu dostojnog sprovoda, a treći za nabavku tzv. pogrebnog piva. Ovo piće se pilo isključivo na sahrani i bilo je mnogo jače od običnog.

Organizovanje sahrana podrazumevalo je i pripremu jedne robinje za žrtvovanje kako bi preminuli imao slugu i u zagrobnom životu. U tom periodu ispunjavana joj je svaka želja, uključujući i piće i slavlje u njenu čast.

Oprema za ispraćaj pokojnika pažljivo je birana. Osim broda, koji je bio usidren na reci ili u moru, obuhvatala je i mač pokojnika, najfiniju garderobu i druge lične predmete koji su mu bili neophodni za život u Valhali. Takođe, na brodu je postavljano pivo, mekani jastuci i cveće za sahrane.

Čitav ritual sahrane Vikinga vodila je žena – “anđeo smrti”. Ujedno, ona je bila zadužena i za ubijanje robinje. Nakon žrtvovanja najbliži član porodice pokojnika palio je brod. Sledili su ga svi prisutni, bacajući zapaljene grančice na brod.

Ako vas je zadesila smrt roditelja i voljene osobe, prepustite celokupnu organizaciju pogrebnom preduzeću Drnda Internacional. Naše kompletne pogrebne usluge obuhvataju ne samo ponudu opreme i cveća za sahranu, već i prevoz pokojnika za Srbiju.