Učenje Drevnih Grka preneto je u moderno doba tako da se smrt posmatra kao sveto iskustvo dok sahrana nudi vreme za razmišljanje i pokazivanje najdubljih emocije. Upravo su čvrsta vera i neizmerna podrška porodicama koje je zadesila velika tragedija ono što karakteriše pogrebne običaje u svim krajevima ove zemlje.
Grčka pravoslavna crkva ističe da postoji život posle smrti gde se duša ponovo sjedinjuje sa telom i sa Hristom. Zbog toga se za preminulog ne govori da je umro, već samo “zaspao”. Prema verovanju telo i duša se sjedinjuju pri rođenju. U trenutku smrti dolazi do njihovog razdvajanja. Telo se vraća na zemlju i raspada, a duša se ne “vraća” na nebo, već čeka vaskrsenje. Drugim Hristovom dolaskom na zemlju, telo će vaskrsnuti i ponovo se sjediniti sa dušom kako bi večno živeli zajedno u Božjem kraljevstvu. U skladu sa tim se vrši priprema sahrane, gde je strogo zabranjeno kremiranje.
Po čemu se grčki pravoslavni pogrebni običaji izdvajaju od drugih otkriva vam u ovom blogu pogrebno preduzeće Drnda Internacional.
Bdenje je sastavni deo sahrane kod Grka
Stari Grci su verovali da sa poslednjih izdahom duša napušta telo, te su odmah nakon smrti započinjaali ritualno kupanje i oblačenje pokojnika. Ovaj posao su, po tradiciji, obavljale žene. Zavisno od društvenog položaja, pa i statusa birana je pogrebna oprema. Tako su bogataši odevani u najskuplju odeću, a vojnicima je oblačen oklop.
Telo je zatim polagano na krevet gde ga je sveštenik blagoslovio svetom vodom. To je označavalo početak trodnevnog bdenja na kome su se porodica i prijatelji okupljali pored upokojenog tela i recitovali Knjigu psalama.
Praksa pripreme pokojnika zadržana je do današnjih dana, ali je najčešće poverena pogrebnom preduzeću, dok se bdenje održava neposredno pre sahrane.
Grčki pravoslavni pogrebni običaji ispunjeni su duhovnim pesmama
Pogrebna služba započinje Trishagion molitvom. Prame predanju Trisveta pesma, kako se još naziva, je zaustavila zemljotres u Carigradu u 5. veku, te je od tada postala obavezna na pravoslavnim liturgijama, posebno za sahrane. Za vreme pevanja po običaju se prinosi doneto cveće za pogreb.
Po završetku slede pesme koje mole Boga da pokojniku oprosti grehe, a njegovoj porodici da utehu. Služba se završava oproštajnim pozdravom tzv. “poslednjim poljupcem”. Pre nego što se sanduk zatvori, sveštenik daje posledni pomaz pokojniku.
Grčki pravoslavni pogrebni običaji nakon sahrane
Kod Grka je običaj da se nakon sahrane pogrebna povorka pozove na ručak koji se naziva makarija, tj. obrok milosti. Na njemu se služi riba kao simbol Hrišćanstva. Nakon ručka započinje period žalosti za porodicu preminulog, koji traje 40 dana. Za to vreme ožalošćeni nose crninu i izbegavaju okupljanja.
Iako se grčke sahrane nikad ne održavaju nedeljom, prva nedelju po ukopu često je rezervisana za posebnu komemoraciju. Važan parastos je 40. dana nakon smrti, a uobičajeno je da se i posle 6 meseci i svake godine na godišnjicu ukopa održavaju parastosi.
Gubitak voljene osobe je najtragičniji događaj u životu svakog. Zato prepustite pogrebnom preduzeću Drnda Internacional da bude vaš oslonac u trenucima ogromnog bola.
