U južnom delu Tihog okena, između Vanuatu i Tonga, smešten je arhipelag koji čini 322 ostrva i 522 ostrvaca. Republika Fidži, kako glasi puni naziv, poznata je po tropskim predelima od kojih zastaje dah, dugim peščanim plažama i kristalnim morem u kome se naziru raznovrsni korali. Naime, ovde se je smešteno 4.000 kvadratnih kilometara koralnog grebena, te je Fidži opravdano poznat u svetu kao „prestonica korala“.
Samo 110 ostrva arhipelaga je naseljeno. Pri čemu stanovništo čini čak 30 različitih domorodačkih naroda. Dok su trećina potomci došljaka iz Indije. Najveći deo su Hrišćani, 34 odsto Hindusi i 7 dsto su Muslimani.
Bez obzira na veru, sahrane na Fidžiju su zadržale karakterističnu tradiciju koja ih izdvaja od drugih. Kroz vekove pogrebni rituali su se oblikovali, zadržavajući svoje običaje, ali i evoluirajući pod spoljnim uticajem pacifičkih suseda i evropskog i azijskog društva.
Priprema sahrane na Fidžiju
Ako postoji jedna stvar koja je neizbežna u životu, to je smrt. Ona se dešava svima bez obzira na pol, godine i socioekonomski status. Na fidžijskom, reč za „bolestan“ je „tauvi mate“ što bukvalno u prevodu znači „zadobiti smrt“. Tek kada smrt nastupi, stanovnici koriste reč „somate“ koja označava sahranu.
Organizovanje sahrane na Fidžiju započinje dolaskom ljudi u dom preminulog. Prema verovanju, broj onih koji odaju počast preminulom, je priznanje da je pokojnik vodio dobar život, te je u najtežim trenucima bio tu da pomogne drugima.
Ova ceremonija se naziva „reguregu“ i obuhvata prinošenje darova. Naime, posetioci koji dolaze sa sobom donose darove u vidu povrća, pilića, svinja, ribe, pa i zaklanih životinja. Najvišu čast pruža tzv. tabua poklon. U pitanju su zubi kitova na tkanim konopcima kojima se odaje duboko poštovanje.
I dok se većina darova prilaže uz preminulog, pojedini služe za razmenu među gostima i članovima porodice.
Kako izgledaju sahrane na Fidžiju?
Dan nakon reguregu ceremonije odigrava se pogreb. Pre ukopa u porodičnom domu okuplja se čitavo selo i profesionalni oplakivači, dok najuži članovi porodice poslednjim poljupcem se opraštaju od voljene osobe. Zbog toga kovčeg za sahranu obavezno ima stakleni otvor u predelu lica.
Pre ukopa kovčeg se obavija posebnim platnom i tek onda spušta u zemlju. Kao nadgrobni spomenici služe kamenje i štapovi, dok se na vrh sam stavlja cveće za sahranu.
Prema verovanju duh preminulog se može vratiti, te se vrata na kući drže zatvorena. Otvaraju se nakom povratka sa groblja. Tada započinje svečani ručak koji traje čitavu noć.
Ova ceromonija se ponavlja narednih 100 dana, koliko traje period žalost. Za to vreme se izbegavaju omiljena jela preminulog ili ono koje je on poslednje pojeo. Takođe, plač se zamenjuje duvanjem u školjke ili udaranjem u bubnjeve.
Bizarni običaji za sahrane na Fidžiju
U davna vreme, žrtvovanje je bilo sastavni deo sahrane poglavara. Ono je podrazumevalo ubijanje bliskog člana porodice davljenjem, najčešće žene preminulog. Kao razlog za to navodilo se da ljudi ne treba sami da se suoče sa smrću, te zato na večni put sa njim kreće još jedna osoba.
Ukoliko je vas i vašu porodicu zadesila smrt voljene osobe, pogrebno preduzeće Drnda Internacional vam stoji na raspolaganju 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
