Nadgrobni spomenici predstavljaju poslednje, ali trajno obeležje o životu. Oni su, ujedno, čuvari uspomena koji se podižu u znak sećanja na najvoljenije. Ne čudi što se smatraju posebnim simbolom ljubavi i poštovanja.
Srećemo ih u svim kulturama i verama. Sastavni su deo Hrišćanstva, tačnije bez njih se ne mogu zamisliti običaji nakon sahrane. I tradicija muslimanske sahrane nalaže postavljenje spomenika jednostavne forme. Zastupljeni su i u jevrejskoj religiji. U većini slučajeva na njima su upisani ime pokojnika, datum rođenja i datum smrti, uz ličnu poruku ili molitvu. Mada mogu da sadrže i fotografije, kao i minijaturna dela pogrebne umetnosti, posebno detalje u kamenom reljefu ili skulpture.
Kako su se menjali nadgrobni spomenici tokom vekova otkriva vam pogrebno preduzeće Drnda Internacional.
Nadgrobni spomenici imaju dugu istoriju
Da nadgrobni spomenici prate sahrane kroz istoriju pokazuju i arheološka nalazišta. Najstariji spomenici bili su, zapravo, gomila kamenja koje je prekrivalo telo, a stari su čak 20.000 – 75.000 godina.
Vremenom, razvijale su se metode sahranjivanja. Pojava prvih kovčega u Kini datira pre oko 30.000 godine dovela do potrebe da se grobno mesto obeleži kamenim spomenikom. Balsamovanje je, pak, kod faraona stvorili nove, imponzantne grobnice kojom je pokazivana moć i raskoš.
I u kasnijem periodu nadgrobni spomenici su predstavljali statusni simbol bogatsva. Posebno, u Evropi tokom Srednjeg veka.
Ipak, prvo groblje sa nadgrobnim spomenicama, kakvo danas poznajemo, nastalo je u Parizu 1894. godine. Dobilo je naziv “Vrtno groblje”. Upravo u njemu se nalaze posmrtni ostaci Oskara Vajlda, Frederika Šopena, Džima Morisona i mnogih drugih poznatih ličnosti.
Nadgrobni spomenici u Srbiji
U Srbiji nadgrobni spomenici su imali svoj, posebni razvoj. U početku na njima su se nalazili simboli životinja. Tako je konj označavao visoki društveni rang. Jelen i golub su ukazivali da je preminuli bio dobar Hrišćanin. Dok su se kukavice, kao simbol tužbalica, nalazile na spomenicima mladih ljudi i dece.
Iako je boja imala dekorativni karakter, u pojedinim slučajevima nosila je izvesnu simboliku. Najzastupljenija je bila crvena koja je štitila od zlih duhova. Bela je vezivana za tugu, a plava je odraz gospodstva, ali i junaštva i nevinosti. Često se nalazila na spomenicima mladih vojnika, devojaka i dece.
Početkom 19. veka na našim prostorima pojavljuju se prvi uspravni spomenici. Za razliku od oblikovanih kamenih ploča koje su horizontalno postavljane na humku, uspravni su obično bili u obliku krsta. Neretko su prikazivali stilizovano lice pokojnika.
Materijali za izradu nadgrobnih spomenika
Nadgrobni spomenici se mogu praviti od, gotovo, svakog materijala. Prve spomen ploče bile su od drveta. S obzirom da nisu bile izdržljive vrlo brzo ih je zamenio kamen. Klesari su po želji porodice oblikovali kamen.
U viktorijansko doba u Velikoj Britaniji bili su karakteristični spomenici od gvožđa, koji su izrađivani u specijalnim livnicama. Dok se danas najčešće koriste granit i mermer.
Granit je jedan od najtvrđih materijala, koji je otporan na hemikalije i kiseline. Zbog čega je stavio u drugi plan upotrebu mermera za spomenike. Naime, mermer je znatno porozniji, te ne može da izdrži promenu vremenskih i temperaturanih uticaja. Od njega se češće prave ukrasni elementi za spomenike, a ne čitave nadgrobne ploče.
Ukoliko je vašu porodicu zadesila smrt najbližeg člana, pogrebno preduzeće Drnda Internacional vam stoji na raspolaganju 24 časa, svih 7 dana u nedelji. Dugogodišnje iskustvo u pružanju pogrebnih uluga obuhvata i međunarodni prevoz pokojnika.
