Poznato ostrvo u južnoj Aziji ima višemilijenijumsku istoriju. Prvi pisani tragovi o Šri Lanki stari su više od 3.000 godina. Mada istoričari smatraju da je ona bila naseljena još pre 125.000 godina.
Povoljan geografski položaj učinio je ovu zemlju značajnom za Put svile. Zahvaljujući tome Šri Lanka se danas može pohvaliti da spada u multikulturnu državu. U njoj se sreću mnoštvo religija, naroda i jezika. Svaki od njih nosi svoje rituale i običaje.
Kako izgledaju sahrane na Šri Lanki otkriva vam u ovom blogu pogrebno preduzeće Drnda Internacional.
Običaji za sahrane na Šri Lanki zavise od religije
Glavna religija na Šri Lanki je Budizam. On obuhvata čak 70,2 odsto stanovništva. Sahrane se najvećim delom odvijaju u skladu sa budističkom tradicijom. Druga najrasprostranjenija religija je Hinduizam, koja je i prethodila pojavi Budizma. Dok treće mesto zauzima Islam, koji su doneli arapski trgovci u 7. veku. Oko 7,4 odsto stanovništva Šri Lanke su Hrišćani. Ovu religija je došla u zemlju preko zapadnih kolonista početkom 16. veka.
Bez obzira na raznolikost religija, postoje i određene sličnosti u pogledu pogrebnih običaja. Pre svega, po pitanju pripreme pokojnika za poslednji ispraćaj.
Naime, ako se gubitak bliske osobe može naslutiti običaj je da se porodica okupi u domu. Budisti u tim trenucima čitaju “pirith”, Hindusi izgovaraju “mantru”. Dok Katolici i Muslimani izgovaraju molitve iz Biblije, odnosno Kurana. Ovaj čin ima zadatak da se osoba mirno suoči sa svojom smrću, a njenjoj porodici da lakše prihvati gubitak.
Ukoliko je smrt nastupila iznenada bližnji nisu mogli da se lično oproste. Važnu ulogu tada ima bdenje koje se naziva “mala gama”. S obzirom na to da traje 2 ili 3 dana, svi članovi porodice imaju dovoljno vremena da odaju počast preminulom. Osim rođaka okupljaju se i prijatelji i komšije kako bi podelili tugu sa ožalošćenima. U pojedinim delovima Šri Lanke postoji običaj koji zabranjuje da se u kući preminulog priprema hrana. Ovo je prilika da gosti donesu jela koja će se služiti na sahrani.
Kremiranje je najčešći vid sahrane na Šri Lanki. Pri čemu se telo pokojnika polaže na drvenu lomaču koju pali najstariji član porodice. Prema tradiciji samo muškarci mogu prisustvovati ovom činu. Dok žene ostaju u kući i pevaju molitvu u znak podsećanja na život posle smrti.
Pripadanici hrišćanske i islamske veroispovesti svoje pokojnike sahranjuju ukopom.
Običaji nakon sahrane na Šri Lanki
Po povratku sa groblja održava se “Mala Batha”. U pitanju je pogrebna trpeza koja je u ovoj zemlji jednostavan, vegetarijanski obrok od pirinča i karija.
Takođe, nakon sahrane monasi izgovaraju molitvu kako bi pokojniku pomogli u putovanju kroz “samsara”, tj. kroz ponovno rođenje i smrt.
Sahrane u šumi
Baš kao što su u davna vremena postojale nebeske sahrane na Tibetu, tako su se na Šri Lanki odigravale u šumi. Koncept je bio sličan. Odnosno telo pokojnika je uvijano u belu tkaninu i prostirku za spavanje, tzv. “paduru”. Zatim je nošeno u šumu gde je ostavljano da ga životinje pojedu.
Ovaj običaj sahranjivanja (“kale gahanawa”) zadržao se u selima sve do sredine 20. veka.
Ukoliko je vašu porodicu zadesio tragični događaj, celokupnu organizaciju sahranje, uključujući i transport pokojnika iz inostranstva, poverite pogrebnom preduzeću Drnda Internacional.
