Na prostoru Apeninskog poluostrva i na 3 velika ostrva na Sredozemnom moru – Siciliji, Sardiniji i Elbi, smeštena je država koja se može pohvaliti bogatom kulturom i istorijskim nasleđem.
S obzirom da se u okviru Italije nalazi Vatikan, koji je sedište Pape, uticaj Rimokatoličke crkve veoma je jak. Zapravo, rimokatolicizam prožima svaki aspekt italijanskog života, uključujući i shvatanje smrti. Samim tim su i najbrojniji katolički običaji za sahranu, koji uključuju pripremu pokojnika, molitveno bdenje i pogrebnu liturgiju.
Ipak, sahrane u Italiji imaju određene specifičnosti koje ih izdvajaju od drugih katoličkih zemalja. O kojima je reč otkriva vam pogrebno preduzeće Drnda Internacional.
Sahrane u Italiji prožete su sujeverjem
Još od davnina prisutna su narodna verovanja za sahrane. Mnoga od njih zadržala su se do današnjih dana, posebna ona koja se odnose na vraćenje duše preminulog.
Italijani su se bojali da će se pokojnik vratiti na zemlju ukoliko se ne ispoštuju svi pogrebni običaji. Da bi sprečili da ih njihovi preci progone i prenose im bolesti preduzimali su različite mere. Tako su u La Necropoli dei Bambini, tj. Groblju beba, istraživači pronašli tela dece sahranjena zajedno za štencima i mladuncima drugih životinja koja su žrtvovana. Neretko su sahranjivani sa kamenom u ustima ili u rukama kako bi onemogućili povratak.
Ovakvi običaji sahranjivanja danas su iskorenjeni, ali je strah od povratka preminulog i dalje prisutan. Zbog toga Italijani praktikuju da svoje bližnje sahranjuju sa omiljenim predmetima, poput cigareta, knjiga, nakita, dok se pogrebna povorka sa groblja vraća drugim putem kako bi zbunila pokojnikovu dušu. Pojedine porodice nakon perioda žalosti prestaju da govore o preminulom.
Organizovanje sahrane u Italiji
Bez obzira da li je reč o bogatim ili siromašnim društvenim slojevima Italijani nimalo ne štede za sahrane.
Umesto čitulja u novinama javnost obaveštavaju o smrti putem plakata koji su okačeni širom naselja. Čim se sazna da je neku porodicu zadesio tragični događaj rodbina i prijatelji dolaze da izjave saučešće. Tom prilikom, obično, donose korpu sa voćem, piće ili cveće.
U prošlosti imućne porodice su angažovale profesionalne ožalošćene, tako da je bdenje pratilo i naricanje. U modernom dobu sve ređe se susreće ovaj običaj. Međutim, ostala je tradicija otvorenog sanduka. Naime, u Italiji ljubljenje pokojnika u čelo ili obraz predstavlja odavanje poštovanja i poslednji pozdrav. Čak se deca ohrabruju da dodirnu ruku preminulog.
Cveće za pogreb ima posebno značenje kod Italijana. Najrasprostranjeniji su složeni aranžmani u obliku meseca, zvezda ili sata koji olakšavaju putovanje duše u zagrobni život.
Dan mrtvih u Italiji
Baš kao što Meksikanci slave Dia de los Muertos, tako i Italijani 2. novembra obeležavaju Dan mrtvih. Tog dana obilaze grobove svojih najbližih, donoseći hrizanteme, koje važe za cveće namenjeno preminulima. U crkvama širom zemlje održavaju se službe za mrtve.
Tradicionalno, Italijani na ovaj dan prave “Ossa de Mortu”. Iako ime u prevodu znači Kosti mrtvih, zapravo, je reč o kolačima koji se poklanjaju mališanima.
Gubitak drage osobe je najtragičniji događaj koji će vas zadesiti u životu. Zato dopustite pogrebnom preduzeću Drnda Internacional da u teškim trenucima bude vaš sigurni oslonac.
