Filipini su ostrvska država koja obuhvata preko 7.000 ostrva. Još u praistorijsko doba ovaj prostor nastanili su Negriti. Tokom vekova, sa razvojem trgovine, došli su Kinezi, Malajci, Indusi i drugi narodi. Da bi u 16. veku sa Fernandom Magelanom počela španska kolonizacija.
Donoseći sa sobom svoju kulturu, običaje, pa i veru svi ovi narodi odredili su način života, pa i sahrane na Filipinima. Iako je danas većina stanovništva katoličke vere, tradicionalni običaji su i dalje veoma prisutni. Tako se može sresti pokojnik koji je u sedećem položaju smeštan 8 dana ispred ulaza kuće. Zatim, u pojedinim krajevima je prisutno sahranjivanje članova porodice ispod kuhinjskog poda. Dok se, pak, kod drugih telo nalazi u staklenom kovčegu.
Imajući u vidu raznovrsnost običaja, pogrebno preduzeće Drnda Internacional vas upoznaje sa tradicijom koja je zajednička za sve sahrane na Filipinima.
Filipinsko bdenje
Filipinci imaju poseban pogled na zagrobni život. Oni veruju da su raj i pakao podeljeni na različite nivoe. Način na koji je osoba umrla, kao i način na koji je živela određuje nivo u kome će se naći. Samim tim, i pogrebni obredi imaju važnu ulogu u organizovanju sahrane.
Sahrane na Filipinima počinju bdenjem koje traje od 3 do 7 dana. Odmah po nastupanju smrti sveštenik mora da blagoslovi telo kako bi se osiguralo da pokojnik ode na nebo. Pojedine porodice, čak, angažuju profesionalne ožalošćene koji imaju zadatak da šire vest o nečijoj smrti.
Bdenje se odigrava u kući pokojnika, ali njegova uža porodica ne učestvuje u pripremama. Najbliži srodnik preminulog sedi pored tela, dok posetioci dolaze da se poslednji put pozdrave. Tom prilikom oni donose cveće za sahrane, pa i novčane priloge.
Ono po čemu se sahrane na Filipinima posebno izdvajaju jeste atmosfera koja vlada tokom bdenja. Naime, Filipinci smatraju da je smrt dobra prilika za jačanje veza u porodici, jer se tada svi okupljaju, čak i rođaci i prijatelji koji žive u inostranstvu. Tako da se odavanje poštovanja prema preminulom pretvara u pravu malu svetkovinu. Gubitak bliske osobe uvek izaziva tugu i plač, ali su ovde prisutni i radost koja prati pokojnika na putu u zagrobni život.
Kremiranje nije tradicija filipinske sahrane
Pokop je jedini način sahranjivanja na Filipinima. Razlog za to jeste verovanje da telo mora biti očuvano za odlazak u raj. Sama sahrana se sastoji iz dugačke povorke u kojoj svi pevaju molitvu. Na putu do groblja povorka obilazi naselja grada kako bi što veći broj ljudi mogao da oda počast pokojniku.
Oprema za ispraćaj pokojnika je složena. Posebno se izboru cvetnih aranžmana i kovčega posvećuje pažnja, jer su oni odraz života preminulog. Neposredno pre ukopa kovčeg se otvara za poslednji podrav.
Sahrane na Filipinima prate brojna sujeverja
Na sahrani odrasli ne smeju da nose crvenu odeću. Sa druge strane, deca se oblače baš u tu boju.
Pokojnici se ne sahranjuju sa cipelama. Na taj način se sprečava da se njihov duh vrati i uznemirava porodicu.
Hrana koja je ostala nakon bdenja i sahrane ne unosi se u kuću, jer sa njom mogu doći i duhovi sa groblja. Dok ljudi koji su prisustvovali buđenju ne smeju direktno da se vraćaju kući. Da bi izbegli da zli duhovi dođu njihovim kućama treba da se negde zaustave i zavaraju im trag.
Svaki narod ima svoje običaje za sahrane. U poštovanju naših, kao i u organizovanju kompletne sahrane, uključujući i transport pokojnika iz inostranstva, može vam pomoći pogrebno preduzeće Drnda Internacional.
