Katolici veruju u zagrobni život. Što znači da od načina na koji su živeli zavisi da li će otići u Raj ili Pakao. Za razliku od Pravoslavaca priznaju i Čistilište. U njega odlaze duše koje su se pokajale za svoje grehe kako bi se pročistile i pripremile za odlazak na nebo. U skladu sa ovim učenjem vrši se i priprema sahrane.
Koji su karakteristični katolički običaji za sahranu otkriva vam pogrebno preduzeće Drnda Internacional.
Običaji odmah nakon što smrt nastupi
Ukoliko se dolazak smrti naslućuje u ruke umirujućeg se stavlja sveća koja ostaje upaljena sve do njegovog poslednjeg udisaja. Odmah nakon smrti pali se druga koja će preminulom osvetliti put na drugi svet. Istovremeno se zaustavlja glavni sat u kući kako bi se označilo da je prestao da radi biološki sat čoveka. Takođe, prekrivaju se sva ogledala tamnom tkaninom ili okreću ka zidu da bi se sprečilo vraćanje duše, ali i odlazak još jednog člana porodice, jer je postojalo verovanje da će onaj ko vidi svoj odraz u ogledalu u kući pokojnika umreti sledeći. Svi prozori se zatvaraju i na prednjoj strani doma kači se crna marama koja označava da je porodicu zadesila tragedija.
Nakon običaja pranja pokojnik se oblači u najlepše odelo i stavlja u sanduk. Ukoliko je preminuo mladić stavlja mu se venac ruzmarina i prsten koji simbolizuje burmu. Neudate devojke se sahranjuju u beloj haljini.
Molitveno bdenje
Katolički običaji za sahranu podrazumevaju i bdenje koje se održava veče uoči sahrane u domu pokojnika. Mada u modernom dobu praksa je da se održava i u pogrebnoj kući ili crkvi, posebno ako se smrt nije dogodila u kući.
Čuvanje mrtvaka ili virestovanje, kako se još naziva, okuplja prijatelje i rođake koji dolaze da odaju počast pokojniku i izraze saučešće njegovoj porodici. Prate ga čitanje molitvi i podsećanje na život preminulog.
Katolički običaji za sahranu – kremacija ili ukop?
Pogrebna misa održava se u crkvi. Na ulazu u crkvu, kovčeg se poprska svetom vodom i na njega se stavljaju simboli hrišćanske vere – raspeće i Biblija. Sveštenik u molitvi poziva sve prisutne da se mole za dušu preminulog kako bi ona otišla u nebesko carstvo.
Po završetku mise pogrebna povorka kreće ka mestu sahrane. Na čelu se nalaze dvojica muškaraca. Jedan nosi crkveni krst na koji je zavezan peškir, ako je umro muškarac ili bela marama u slučaju da preminula žena. Drugi muškarac nosi krst s imenom pokojnika.
Iza njih se kreću, najpre, muškarci. Zatim sveštenik, kola sa kovčegom i najuža porodica. Na kraju povorke dolaze žene i deca.
Organizacija sahrana ili kremacija u skladu sa verskim običajima kod Katolika ne zabranjuje strogo kremaciju, tako da preminuli ili njegova porodica sami donose odluku o načinu sahranjivanja. Pri čemu su katolički običaji za sahranu istovetni kao kod pokojnika u kovčegu.
Kada se sahrana završi otvaraju se prozori i otkrivaju ogledala. Sledi period žalosti. Crnina posle sahrane se za mlađe članove porodice i supružnike najduže nosi. Obično 2 godine, a ponekad do kraja života.
Pogrebno preduzeće Drnda Internacional ima dugogodišnje iskustvo u organizovanju sahrana uz poštovanje svih običaja vere, kao i želja pokojnika i njegove porodice.
