„Ako nahraniš gladnog psa, neće te ugristi. To je osnovna razlika između psa i čoveka“. Možda je ova misao Marka Tvena najbolji opis neizmerne dobrote krznenih prijatelja.
Svima je dobro poznato da psi vole bezuslovno. Mnogi od vas su se u to i sami uverili. Dok su drugi, pak, čuli brojne priče koje pokazuju da je ljubav psa prema vlasniku jača od svih prepreka. Ipak, u moru raznih kako angedota, tako i tužnih priča gde su četvornožna bića žrtvovala svoj život za druge, izdvaja se jedna pomalo neobična. Reč je o psu Hačiku.
Zašto je ovo ljubav koja je jača od smrti otkriva vam pogrebno preduzeće Drnda Internacional.
Ko je bio Hačiko?
Zlatno smeđa Akita po imenu Hačiko rođena je 10. novembra 1923. godine na farmi u gradu Odate. Sa nepuna dva meseca pas je postao ljubimac porodice Ueno.
Naime, profesor odseka za poljoprivredu na Tokijskom carskom univerzitetu Hidesaburo doneo je Hačika u svoj dom u Šibiju. Iako je rastao u porodici okružen ljubavlju, posebnu vezu, ipak, je ostvario sa profesorom. Svakog dana ga je pratio na putu do posla.
Zapravo, Hačiko je Uena ispraćao do železničke stanice, čekajući zajedno sa njim voz kojim je njegov vlasnik putovao do univerziteta. Zatim se vraćao kući, da bi se u pet časova popodne ponova našao na peronu stanice, jer je to bilo vreme kada se njegova najdraža osoba vraćala sa posla.
Nažalost, ovaj mali svakodnevni ritual je jednog dana prekinut. Upravo je to prouzrokovalo da Hačiko uđe u istoriju.
Devetogodišnja ljubav koja je jača od smrti
Kao i svakog dana, tako je i 21. juna 1925. godine Hačiko sa nestrpljenjem čekao svog vlasnika. Međutim, voz je došao, svi putnici su izašli, ali profesora nije bilo. Pas je ostao sam na stanici, tužan, ne znajući da je tog dana Hidesaburo Ueno doživeo srčani udar na poslu. Od posledica je i umro istog dana.
Međutim, Hačiko nije hteo da prihvati gubitak bliske osobe. Već narednog dana pogledom je tražio među putnicima koji su silazi iz voza poznato lice. Kako ga nije bilo ostao je tužno da leži na peronu, odbijajući da se vrati kući. Naredni dan se pretvorio u nedelju, nedelja u mesece, a meseci u devet godina koje je Hačiko proveo nadajući se da će još jednom videti profesora.
Kolika je privrženost akite najbolje pokazuje podatak da i kada ga je profesorova porodica dala na usvajanje, Hačiko je pobegao novim vlasnicama kako bi otišao na stanicu. Nakon par sat uzaludnog čekanja, pognute glave, odlazio je u nepoznato.
Tužni pas je vrlo brzo osvojio srca putnika na stanici, koji su brinuli o njemu. Nažalost, njegovo srce ostalo je slomljeno sve do 8. marta 1935. godine kada je malo posle pet časova pronađen mrtav na ulici Šibija.
Ljubav koja je jača od smrti – Hačiko je postao japanski simbol vernosti, prijateljstva i ljubavi psa prema čoveku
Hačikova odanost i sećanje na gospodara inspirisala je ne samo ljude u Japanu, već širom sveta. Još za vreme njegov života, na železničkoj stanici, na mestu gde je svakog dana čekao profesora, podignut je bronzani kip. Statua je uništena za vreme Drugog svetskog rata, te je 1948. godine obnovljena.
Na tokijskom groblju, uz grob profesora Uena i danas se nalazi Hačikov spomenik. Dok je 2015. godine Univerzitet Tokija u čast ovog psa i njegovog omiljenog čoveka postavio još jedan spomenik koji pokazuje njihov susret.
Koliko je Hačiko poštovan dokaz su njegovi preparani ostaci koji se nalaze u japanskom Narodnom muzeju nauke u Tokiju. Na pedesotogodišnjicu osnivanja Udruženja za očuvanje akita pasa otvoren je i muzej njemu posvećen.
Svakako, o potresnoj priči koja pokazuju, ljubav koja je jača i od smrti, napisani su brojni članci i snimljeni filmovi. Među njima sigurno je mnogima dobro poznat „Hačiko: Priča o psu“ iz 2009. godine.
Gubitak voljene osobe je najteži događaj u životu svakog bića. Zato organizaciju sahrane prepustite kompaniji Drnda Internacional. Naše kompletne pogrebne usluge uključuju i transport pokojnika iz inostranstva, u slučajevima kada je to potrebno.
