Odeća za žaljenje
Odeća za žaljenje jasan je znak da nas je zadesila smrt roditelja, supružnika ili dragog prijatelja. Baš kao cveće za sahrane, ona predstavlja poseban vid odavanja poštovanja preminulom.

Naime, običaji nakon sahrane čine sastavni deo tugovanja. Ovaj period je obeležen nizom socijalnih i kulturnih pravila ponašanja koji se primenjuju od davnina širom sveta. Posmatrajući sahrane kroz istoriju možemo da uočimo da su se tokom godina mnoga od njih menjala.

Odeća za žaljenje

Samim tim je i odeća za žaljenje pretrpala izvesne promene – počev od boje, pa do stilova i vremena nošenja.

Odeća za žaljenje prema religiji

Više od 500 godina crnina posle sahrane je obavezni deo Hrišćanstva. Po pravilu žene nose crnu maramu, a muškarci crnu košulju ili flor.

Međutim, kod drugih religija odeća za žaljenje je druge boje. Tako u budizmu i hunduizmu najbliži članovi porodice nose belu boju. Dok ostali obično nose crnu ili neki tamniju nijansu. Jedino je crvena boja zabranjena tokom žalosti.

Prema muslimanskim običajima muškarci nose odela u tamnijim bojama, bez kravate. A žene moraju da imaju maramu.

Jevrejska sahrana se izdvaja posebnim ritualom koji se naziva Keria. U pitanju je običaj u kome se cepa odeća za žaljenje. Na taj način se pokazuje bol zbog gubitka voljene osobe. Nakon sahrane period tugovanja obeležavaju tamna odela i bele košulje.

Odeća za žaljenje u prošlosti je predstavljala statusni simbol

Prvobitno je nošenje crnine posle sahrane bilo namenjeno plemstvu i bogatim društvenim slojevima. Te možemo slobodno da kažemo da je činila simbol elite.

Da je odeća za žaljenje u Srednjem veku imala društveni značaj pokazuje i zakon kojim je regulisano njeno nošenje. Strogi protokol je nalagao da gospoda nose crni baršun, a udovice svedenu haljinu napravljenu od skupocenog materijala.

Takođe, aristrokatija je bila obavezna da nosi crnu garderbu i u slučaju smrti vladara. Ovaj običaj se odnosio samo na određeni period, tj. prilikom formalnih događaja i u društvu kraljevske porodice.

Odeća za žaljenje među nižim klasama razvila se znatno kasnije. Kao razlog za to navodi se nemogućnost trošenja novca za novu garderobu, specijalne namene.

Viktorijansko doba

Viktorijansko doba je prepoznatljivo po brojnim neobičnostima. Jedna od njih je velika posvećnost smrti i običajimi nakon nje.

S obzirom da su u tugovanju glavnu ulogu imale žene u porodici, najveća pažnja se posvećivala, upravo, njihovom odevanju.

Nošene su potpuno crne haljine, bez ukrasnih detalja, veza i čipke. Uz njih je bio obavezan i dug crni veo preko lica, kao i nakit napravljen od uglja ili crnog ćilibra sa dodatkom ljudske kose. Odeća za žaljenje kod muškaraca se sastojala iz crnog odela, crne kravate i crnih rukavica.

U ovom periodu su i deca posebno oblačena u potpuno bela odela. Dok su vojnici kao znak žalosti na svojim uniformama dodavali crne trake u visini nadlaktice.

Odeća danas

Savremeni svet je promenio odnos prema smrti. Sve više se prilikom organizovanje sahrana i perioda tugovanja poštuju želje preminulog.

Odeća za žaljenje

Pa se crnina nosi obično do četrdesetodnevnog parastosa. U pojedinim selima u našoj zemlji i dalje postoji običaj da žene do kraja svog života nose crninu za muževe i decu.

Kompanija Drnda Internacional pruža kompletne pogrebne usluge. One uključuju i prevoz pokojnika iz inostranstva, kao i bogatu ponudu crne trikotaže prema godišnji dobima.

 

 

4 Trackbacks:

[…] žalosti traje 40 dana. Tih dana nosi se jednostavna, crna odeća za žaljenje, bez nakita i drugih ukrasa. Mada nije redak slučaj da udovice crninu posle sahrane nose godinu […]

[…] žalosti traje 40 dana. Tih dana nosi se jednostavna, crna odeća za žaljenje, bez nakita i drugih ukrasa. Mada nije redak slučaj da udovice crninu posle sahrane nose godinu […]

[…] što izdvaja budističke sahrane jeste i odeća za žaljenje. Dok se u većini religija nosi crnina, kod Budista članovi porodice su u obavezi da obuku belo […]

[…] što izdvaja budističke sahrane jeste i odeća za žaljenje. Dok se u većini religija nosi crnina, kod Budista članovi porodice su u obavezi da obuku belo […]

Comments are closed.