U južnoj polovini Korejskog poluostrva smeštena je Republika Koreja. Prvi podaci o stanovništvu dolaze iz 4. veka pre Nove ere. Tokom vekova ovaj prostor se postepeno razvijao u privrednom i ekonomskom smislu tako da se danas Južna Koreja smatra jednom od moćnih zemalja ne samo azijskog kontinenta, već čitavog sveta.
Bez obzira na veliki napredak religijska učenja su odolela svim promenama. Jedno od glavnih je konfučijanizam. U ovom učenju nema jasnog verovanja o zagrobnom životu, već je pogrebna ceremonija u Južnoj Koreji vezana za obožavanje predaka i pobožnost sinova, tj. obaveze da budu dobri prema roditeljima.
Druga važna religija jeste Budizam, te veliki deo pogreba čine budističke sahrane. Dok su na trećem mestu Protestanti. Što znači da jedan deo stanovnika poštuje običaje za sahrane kod Protestanata.
Kako izgleda pogrebna ceremonija u Južnoj Koreji najzastupljenije religije otkiva vam pogrebno preduzeće Drnda Internacional.
Pripreme sahrane u Južnoj Koreji
Pogrebne tradicije počinju čim voljena osoba umre. Porodica, najpre, priprema po 3 činije hrane. U jednoj se nalazi pirinač, u drugoj povrće, a u trećoj supa. Takođe, iznose i 3 novčanice i 3 para cipela ispred ulaza u kuću glasnicima sa onoga sveta.
Za pripremu sahrane zadužen je najstariji sin ili unuk pokojnika koji se naziva “Sangju”, tj. “glavni ožalošćeni”. Njegov prvi zadatak je da pronađe najbolje mesto za sahranu.
Prema konfučijanizmu mesto gde osoba počiva igra važnu ulogu. Ukoliko se ne izabere ne pravi način duh pokojnika neće uspeti da ode u zagrobni život, što će doneti nesreću ne samo njegovoj porodici, već čitavom selu.
Savršena lokacija mora da ispuni 4 uslova. Prvo, mora da bude u blizini vode – reke, mora ili potoka. Sa leve i desne strane treba da budu planine koje simbolizuju zaštitnike tigra i zmaja. Iza, takođe, treba da se nalazi brdo ili planina koja označava kornjaču.
Kao izraz pobožnosti sinova, glavni ožalošćeni ima zadatak i da pripremi telo za sahranu. Preminuli se umiva tamjanovom vodom, seku mu se nokti i češlja kosa. Otpala kosa i isečeni nokti se stavljaju u kovčeg. Zatim se pamuk stavlja u usta i uši, novčići na oči, a pirinač u usta. Ovaj ritual pomaže pokojnicima na njihovom putovanju u zagrobni život.
Pokojnik se oblači u tradicionalnu pogrebnu odeću, “suui”, koja je napravljena od konoplje i obmotava se od glave do pete pokrovima u 7 slojeva.
Dan sahrane
U ranija vremena, zavisno od društvenog statusa pogrebna ceremonija u Južnoj Koreji se održava trećeg, petog, sedmog ili devetog dana nakon smrti. Danas se obično preminuli sahranjuje trećeg dana.
Na putu do groba pogrebna povorka mora da zastane ispred kapije kako bi se kovčeg 3 puta spustio. Ovim ritualnim klanjanjem duhu pokojnika se signalizira da je vreme da napusti kuću. Po dolasku na mesto gde će biti sahranjen izvodi se obred oslobađanja od zlih duhova, dok se hrana i vino prinose Bogu planine koji će zaštititi grobnicu od uznemiravanja.
Južnokorejski običaji nakon sahrane
Konfučijanizam ističe da muškarac treba da bude racionalan i smiren, a žena emotivna i osetljiva. Zbog toga je muškim članovima porodice zabranjeno da pokazuju tugu na sahrani, ali i kasnije. Za razliku od njih ženama je u obavezi da plaču.
Učenje nalaže trogodišnju žalost. Za to vreme potomci redovno obilaze grob donoseći darove. Uživanje u mesu i vinu nije dozvoljeno, kao ni preseljenje u drugo mesto. Mada u modernom dobu praksa selidbe nema više toliki značaj.
Ukoliko je vašu porodicu zadesio tragični događaj pogrebno preduzeće Drnda Internacional vam stoji na raspolaganju za organizovanje kompletne sahrane, uključujući i prevoz umrlih iz inostranstva.
