Sahrane tokom istorije za vreme velikih pandemija

Svet se danas suočava sa najvećim zdravstvenim problemom modernog doba – korona virusom. Za samo četiri meseca novootkrivena bolest se iz Kine neverovatnom brzinom proširila na mnoge zemlje, poprimivši karakteristike pandemije. Prema poslednjim podacima od nje je obolelo preko 1,6 miliona stanovnika. Nažalost, oko 113.000 njih je izgubilo život u ovoj borbi. Velika opasnost od infekcije nametnula je brojna pitanja za organizovanje sahrana.

Nažalost, situacija zbog korona virusa nije novina. Tokom istorije ljude su pratile brojne pandemije. Počev od neobjašnjenjih pre Nove ere, preko kuge i kolere, pa do Španske groznice i ebole – svaka od njih je oblikovala živote ljudi, ali i rituale sahranjivanja.

Kako su izgledale sahrane tokom istorije za vreme velikih pandemija otkriva vam pogrebno preduzeće Drnda Internacional.

Crna smrt u Londonu

Sahrane svedoče o vladavini različitih kuga, kao što je Antoninijeva, Justinijanova, Bubonska. Ipak, među njima se izdvaja ona koja je pogodila svet u 14. veku.

Istoričari ističu da je ova bolest potekla iz Azije, ali je tatarskim osvajanjima preneta u Evropu. Od nje je preminulo najmanje 50 miliona ljudi. Što čini čak 60 odsto evropske i trećinu tadašnje svetske populacije.

Najrazornije dejstvo ove kuge osetila je Engleska, pre svega njen glavni grad, London. Zbog toga su sahrane poprimile sasvim drugačiji karakter.

Engleska tradicija je nalagala da porodica preminulog bude uz njega od trenutka smrti pa do ukopa. Međutim, dolazak kuge u jesen 1348. godine promenio je ovaj običaj. Iako se bolest ne prenosi direktno sa posmrtnih ostataka, insekti koji se se okupljali na njima bili su izvor zaraze. Samim tim, bdenje u kući bilo je izričito zabranjeno.

Takođe, došlo je do promene mesta pokopa. U normalna vremena, obično, su preminuli sahranjivani u okviru crkvenog dvorišta svoje parohije. Da se bolest ne bi širila vlada grada Londona donela je odluku da se individualna služba zameni zajedničkim sahranama u masovnim grobnicama.

Prema istorijskim podacima prva masovna grobnica bila je ispunjena za samo par dana. Morala je da se otvori nova, a zatim treća, četvrta…

Sledeći korak bilo je sahranjivanje noću. Razlog tome nije bilo prekrivanje broja umrlih, već pogrebni radnici nisu mogli da postignu da u toku dana zakopaju sve preminule.

Sahrane u vreme Španske groznice

Odmah po okončanju Prvog svetskog rata ljude je zadesila nova nedaća – Španska groznica. Naziv je dobila upravo po zemlji čiji mediji su imali slobodu pisanja, te su uveliko o njoj izveštavali.

Oslabljeni imunitet i neuhranjenost zbog ratnh okolnosti pogodovao je širenju bolesti. Procenjuje se da je pandemija s početka 20. veka odnela 5 puta više života nego rat. Tačnije, od nje je preminulo oko 50 miliona ljudi.

Koliku moć je imala Španska groznica najbolje opisuje podatak da su se ljudi u Americi preko noći razboljevali i ujutru na putu do posla umirali. Zato ne čudi što je u pojednim gradovima u jednom danu bilo i do 1.000 smrtnih slučajeva.

Strah od zaraze kod kopača grobova doveo je do masovnog napuštanja posla. Tako da su porodice same morale da kopaju grobove za svoje članove koji su umrli. Ispraćaj voljenog je bio zabranjen.

Sa povećanjem broja preminulih nastali su problemi u pogrebnoj industriji. Kovčezi i druga pogrebna oprema gotovo da nije postojala. Tela su umotovana u bele čaršave i ostavljana na pločnike. Odatle su u toku noći teretnim kolima, u pratnji policije i sveštenika, odvožena do masovnih grobnica.

Sahrane tokom istorije za vreme velikih pandemija u 21. veku

Virus ebole, kao i korona virus, je novijeg datuma, a zahvatio je zemlje afričkog kontinenta. Ipak, ono po čemu se ova bolest razlikuje od kuge i Španskog gripa jeste mogućnost zaraze kontaktom sa preminulim.

Imajući u vidu da su sahrane u Gani svojevrsne svetkovine koje se nedeljama pripremaju postojao je rizik od povećanja broja obolelih. Svetska zdravstvena organizacija je naložila tzv. medicinske sahrane. To je značilo da su pokop obavljali profesionalni timovi sa zaštitnom opremom, bez prisustva porodice.

Vrlo brzo odluka je ublažena kako bi se ispoštovali ožalošćeni. Ukoliko je želela, porodica je mogla da izabere predmete sa kojima će najbliži biti sahranjen. Po završetku ukopa bila bi obaveštena gde njihov član počiva.

Bez obzira na okolnosti pod kojima vas je zadesila smrt drage osobe kompanija Drnda Internacional vam stoji na raspolaganju svih 24 časa, sedam dana u nedelji.