Aboridžini predstavljaju grupu različitih domorodačkih plemena koji naseljavaju Australiju i okolna ostrva. Pretpostavlja se da su na ovaj kontinent došli iz Azije pre više od 50.000 godina, prelazeći sa ostrva na ostrvo u svojim kanuima. Spadaju u jedan od najstarijih naroda na svetu, pa možemo slobodno da kažemo da su njihovi običaji i narodna verovanja za sahrane među najstarijim koji se još uvek primenjuju.
Iako imaju opštu zajedničku istoriju aboridžinska plamena su se razlikovala po svojim uverenjima. Tek poslednjih 200 godina počeli da se identifikuju kao jedinstvena grupa. Danas obuhvataju oko 3 odsto ukupne australijske populacije, pri čemu samo 1 odsto njih je zadržao prvobitnu tradiciju sahranjivanja.
Koji su karakteristični pogrebni običaji Aboridžina otkriva vam u ovom blogu pogrebno preduzeće Drnda Internacional.
Pogrebni običaji Aboridžina vezani su za veliko poštovanje predaka
Aboridžini pretke smatraju natprirodnim bićima zaslužnim za stvaranje sveta. Prema njihovom verovanju svet su stvorili, upravo, duhovi predaka koji su prelazili sa kontinenta na kontinent, uzvikujući imena svega što su susreli na svom putu.
Imajući ovo u vidu ne čudi što se organizovanje sahrane pažljivo priprema. U suprotnom, postoji uverenje da će se duh pokojnika vratiti i izazvati nevolje porodici ako rituali nisu pravilno izvedeni.
Bez obzira na veliko poštovanje prema precima, postoji jedna neobičnost – Aboridžini ne govore ime mrtve osobe. Razlog za to leži u činjenici da dozivanje imena može da poremeti duh pokojnika. Zbog toga umesto ličnog izgovaraju uopšteno ime poput “Kumanjayi”, “Kwementyaye” ili “Kunmanara” kada govore o svom pretku.
Pogrebni običaji Aboridžina slave život
Pogrebni običaji započinju “ceremonijom pušenja” koja se obavlja u domu pokojnika. Svrha ovog rituala je da se odagna njegov duh kako bi iz zemaljskog prešao u zagrobni život. Sledi postavljanje zastave na kuću koja će drugima ukazati da je porodica doživela smrt voljene osobe.
Drugi deo pripreme za sahranu čini “ceremonija smrti”. Ona, zapravo, predstavlja svečenu gozbu u čast preminulog. Umesto da tuguju, Aboridžini slave njegov život uz pesmu i igru. Ceremonija traje nekoliko dana, a u pojedinim plemenima i nekoliko nedelja. Pri čemu se pesme i pogrebni ples razlikuju iz dana u dan.
Neobični pogrebni običaji Aboridžina
Sahrane Aboridžina zauzimaju vodeće mesto kada su u pitanju neobični pogrebni običaji iz celog sveta.
Nakon proslave telo preminulog se ne polaže u kovčeg, već se umota u platno i ostavlja na određenu platformu kako bi se razgradilo pod uticajem prirode. Kada se proces raspadanja završi porodica sakuplja kosti i ukrašava ih crvenom bojom.
Oslikane kosti se obično postavljaju na mesto u prirodi koje je bilo važno za preminulog. Mada nije redak slučaj da ih porodica odnese u dom u znak sećanja na voljenog člana.
U moderno doba sahrane Aboridžina zadržale su tradicionalne rituale pripreme, dok se porodice odlučuju za klasični ukop ili kremiranje.
Svaki narod ima svoje karakteristične pogrebne običaje, pa su tako i u našoj zemlji oni kombinacija istorijskog nasleđa i želja porodice preminulog. U njihovom ispunjavanju, kao i kompletnoj organizaciji sahrane, može vam pomoći pogrebno preduzeće Drnda Internacional.
