Običaji nakon sahrane

Ma koliko bila sastavni deo života, smrt voljenih nas uvek zadesi iznenada. U prvim trenucima neverice, šoka i tuge, potrebno je pronaći snagu kako bi se ispoštovali svi običaji u Srbiji i pokojnik dostojanstveno ispratio na večni počinak.

S obzirom da je prema verovanju smrt prelazak iz ovozemaljskog, privremenog u nebeski život, potrebna je odgovarajuća oprema za ispraćaj pokojnika. Međutim, sa pokopom se ne završavaju običaji, tek tada za porodicu počinje period žalosti.

Koji su običaji nakon sahrane otkriva vam kompanija Drnda Internacional.

Običaji nakon sahrane – nošenje crnine

Nošenje crnine posle sahrane u našoj zemlji je znak žalosti. Po pravilu žene nose crnu maramu, a muškarci crnu košulju ili flor.

Običaji nakon sahrane vezani za crninu nalažu da se ona nosi godinu dana. Ranjih decenija žene su do kraja svog života nosile crninu za muževe i decu. U pojedinim selima i danas je zadržano ovo pravilo, a u gradovima se crnina, najčešće, nosi prvih 40 dana.

Treba napomenuti da u periodu trajanja žalosti porodica ne sme da pravi, niti da učestvuje u bilo kakvom slavlju, pesmi i igru, dok se krsna slava slavi kao i uvek. Tom prilikom se molitvom molimo i za pokoj duše naših najbližih.

Običaji nakon sahrane u prvoj nedelji

Dan nakon sahrane uža rodbina izlazi na grob. Ovaj običaj se naziva trećina, jer je to treći dan od smrti. Na grob se tada iznose žito, vino, med i pogača, pale se sveće i kandilo.

U nekim krajevima na grob se izlazi i sedmog dana od smrti ili u prvu subotu. Pri tome se primenjuju isti običaji nakon sahrane kao za trećinu.

Najuža rodbina nekad izlazi na grob svakog dana do 40. dana, kada se stavlja parastos.

Običaji nakon sahrane – Parastos

Na 40. dan od smrti daje se parastos. Time se, po hrišćanskom verovanju, obeležava odlazak duše na nebo.

Ukoliko porodica nije u mogućnosti da tačno 40. dana priredi parastos, po pravilu, održava se u subotu koja se pada pre tog datuma. Jedino je taj dan u nedelji dozvoljen, jer je crkva subotu posvetila mrtvima.

Za parastost se na grob iznosi pšenica i vino, kao i sveće, kadionica i tamjan.

Običaji nakon sahrane – polugodišnji i godišnji pomen

Godišnjica se stavlja tačno godinu dana nakon smrti. Ako to nije moguće, kao kod 40 dana, stavlja se u subotu pre tog datuma. Na groblje se nosi vino i žito koje osvešćuje sveštenik, pale se sveće i prekađuje grob.

Do tada je potrebno staviti i spomenik. On treba da bude skroman. Jer je njegova namena samo obeležavanje mesta gde je pokojnik sahranjen, a ne isticanje materijalnih vrednost, kao što danas često srećemo.

Godišnjicom se završavaju običaji nakon sahrane, te se u kasnijim godinama obeležavaju samo zadušnice.

U mnogim delovima Srbije stavlja se i šestomesečni pomen. Iako njega crkva zvanično ne propisuje, običaji su isti kao za godišnjicu.

Običaji nakon sahrane – Zadušnice

Zadušnice su posebni dani posvećeni mrtvima. Crkva je propisala 4 zadušnice u toku godine i one se uvek stvaljaju u subotu. Jesenje su mitrovske i dolaze pred Mitrovdan. Zimske su pred Mesne poklade. Pred Duhove su letnje zadušnice, dok su miholjske pred Miholjdan.

Tih dana se čitaju molitve za mrtve i pale sveće za pokoj, a sveštenik prekađuje i preliva vinom grob. Ako je preminuli sahranjen daleko od porodice, te izlazak na grob nije moguć, zadušnice se obeležavaju u crkvi.

Kompanija Drnda Internacional sa svojim dugogodišnjim iskustvom pružiće vam sve potrebne savete vezane za običaje koje treba poštovati nakon sahrane. Pored saveta i sve potrebne opreme mi ćemo vam izaći u susret kada je u pitanju prevoz pokojnika iz inostranstva i prevoz pokojnika za Srbiju.