Prema verovanju smrt je prelazak iz ovozemaljskog u večni život, a pogrebi predstavljaju posebne ceremonije u čast preminulog. Ujedno, oni su način da se iskaže poštovanje i poslednji pozdrav dragoj osobi. Imajući ovo u vidu ne čudi što organizovanje sahrane obuhvata niz običaja koji omogućavaju put u večni život.
Gotovo u svakoj kulturi postoje karakteristična narodna verovanja za sahrane kojim se izdvajaju od drugih. Počev od izbora datuma i mesta sahrane, preko načina sahranjivanja, pa do pogrebne opreme i cveća – svaki korak u pripremi ima svoj značaj.
Međutim, pogrebom se odavanje počesti preminulom ne završava, već slede običaji nakon sahrane, koji uključuju molitve, parastose, zadušnice i postavljanje nadgrobnih spomenika.
Koji su običaji za parastose otkriva vam pogrebno preduzeće Drnda Internacional.
Šta su parastosi?
Parastosi su, zapravo, molitve za pokojne. Naziv su dobile od grčke reči koje označava posredništvo, zastupništvo, zauzimanje za nekog.
U davna vremena parostosi su bili svenoćne službe, baš kao bdenje. Danas obuhvataju molitvu i brigu ne samo za preminulog, već i za milostinju, te je običaj da se hrana koja se iznosi na grob daje siromašnima i beskućnicima. Zbog toga se kod nas parastosi često nazivaju “daće”.
Običaji za parastose nalažu skromnu trpezu. Umesto iznošenja obilnih đakonija i pića obavezni su pšenica i vino.
Kuvana pšenica simbolizuje vaskrsenje. Baš kao što iz posejane pšenice nikne plod, tako i iz tela pokojnika sledi “Drugi dolazak Hristov”. Dok sveća koja se pali predstavlja dušu umrlog koja je prešla iz zemaljskog života u večni život svetlosti.
Običaji za parastose u prvom mesecu
Trećeg dana nakon smrti sledi prvi parastos. On se vezuje za trodnevni boravak Hrista u grobu i daje se u čast Svete Trojice.
Devetog dana po smrti je drugi parastos kojim se obeležava 9 anđeoskih činova i izgovara se molitva kako bi se duša umrlog prigrlila njihovim činovima
Šta se radi na pomenu od 40 dana?
Prema verovanju 40 dana nakon smrti duša preminulo luta, da bi 40. dana otišla na nebo, gde izlazi pred Božiji sud. Zato se stavlja parastos baš na 40. dan od smrti. Ukoliko nije moguće tog dana, stavlja se u subotu koja prethodi tačnom datumu, jer je crkva subotu posvetila mrtvima. Drugačije pomeranje ovog parastosa nije dozvoljeno.
Običaji za parastose koji su vezani za 40. dan od smrti nalažu okupljanje svih koji su bili na sahrani, kao i onih koji nisu mogli tada da dođu. Pored žita, vina i velike sveće za pokojnika pali se i 40 malih. Potrebne su još 2 sveće – jedna za sveštenika i jedna za žito.
Nakon opela prisutni odlaze u dom preminulog na ručak.
Običaji za godišnji parastos
Godišnji parastos se stavlja tačno godina dana nakon smrti. Ako nije moguće onda, kao kod četrdesetodnevnog, u subotu pre tog datuma.
Običaji za godišnje parastose, takođe, podrazumevaju pozivanje sveštenika, rodbine i prijatelja, kao i iznošenje kuvanog žita i vina. Do ovog datuma treba postaviti i spomenik.
Pogrebno preduzeće Drnda Internacional ima dugogodišnje iskustvo ne samo u organizovanju sahrana i prevozu pokojnika iz inostranstva, već i u pomoći da se ispoštuju svi običaji za parastose.
