Organizacija sahrana ili kremacija u skladu sa verskim običajima
Organizacija sahrana ili kremacija u skladu sa verskim običajima ima svoje karakteristike po kojima se izdvajaju u odnosu na druge.

Istorijski gledano, religija je imala jak uticaj u svim segmetima života, pa i smrti. U davna vremena verski rituali imali su za cilj da pomognu pokojnicima da pređu u večni život, dok danas predstavljaju i svojevrsnu utehu njihovim porodicama.

Iako svaki narod ima svoju veru, usled velikog seljenja stanovništva različita učenje i pravci se prožimaju u svim krajevima sveta. Upravo zbog toga običaji u Srbiji za sahrane se zasnvaju na 3 najveće religije.

Kako izgleda organizacija sahrana ili kremacija u skladu sa verskim običajima otkriva vam u ovom blogu pogrebno preduzeće Drnda Internacional.

Sahrane u Hrišćanstvu

Hrišćansko gledanje na život posle smrti podrazumeva odlazak u raj ili pakao. Da bi se preminulom omogućio večni život neophodno je ispoštovati sve običaje za njegovu pripremu. Ono, pre svega, podrazumeva kupanje pokojnika kako bi pred lice Boga izašao čist. Mada postoji i verovanje da se time skida sa njega sloj koji je nosio na ovozemljskom svetu.

Sledi oblačenje u odeću koju je čovek pripremio za života. U džep se stavljaju sitne pare, ogledalo i češalj, a na ruci sat. U sanduk se dodaje još jedno odelo i par obuće, kao i drugi predmeti za koje je preminuli bio vezan, te se smatra da će mu trebati i na onom svetu.

Organizacija sahrana ili kremacija u skladu sa verskim običajima

Sahrana se obavlja 24 časa kasnije, a za to vreme se odigrava bdenje, tj. molitveno služenje. Ovo je prilika da se rođaci i prijatelji pozdrave sa preminulim i odaju njegovoj porodici poštovanje.

Iako Biblija izričito ne zabranjuje kremiranje, ono nije bilo dozvoljeno, te je ukop i danas tradicionalni vid sahranjivanja kod Hrišćana. Međutim, poslednjih decenija se situacija promenila. Katolička crkva je 1963. godine ukinula zabranu kremiranja, pri čemu se navodi da se sa kremiranim ostacima mora postupati isto kao i prema pokojnicima u kovčegu.

I u Pravoslavnoj crkvi ističu da nema teoloških prepreka za kremiranjem, ali da je ono u suprotnosti sa učenjem. Zbog toga je potrebna dozvola za obavljanje koja obuhvata molbu sveštenika eparhijskom arhijereju.

Tradicija muslimanske sahrane

Organizacija sahrana ili kremacija u skladu sa verskim običajima kod Muslima ima izvesnih sličanosti kao kod Hrišćana. To znači da se telo, najpre, kupa i to određenim redosledom – gornja desna strana, gornja leva strana, donja desna strana, donja leva strana. Ovaj ritual obavljaju bliske osobe koje su istog pola kao preminuli.

Umesto odevanja u pogrebno odelo telo se obmotava u 3 platna, dok se ženama stavljaju još 2 zasebna, za glavu i grudi. Tako umotano telo se vezuje konopcima, gde po jedan idu oko glave i članaka, a 2 oko tela.

Organizacija sahrana ili kremacija u skladu sa verskim običajima

Ukop je jedini način sahranjivanja, jer se islam najoštrije protivi kremiranju. Razlog tome leži u učenju da se prema telu nakon smrti treba odnositi sa istim poštovanjem kao u životu. Jedini izuzetak od zabrane kremiranja je tokom epidemija, kada postoji rizik od širenja bolesti.

Organizacija sahrana ili kremacija u skladu sa verskim običajima kod Jevreja

Dva sata nakon smrti počinje priprema pokojnika. Telo se stavlja na pod, ruke polažu na grudi, a oči se zatvaraju. Pored nogu ili glave se stavlja sveća kojom se označava početak rituala očišćenja (tahara).

Organizacija sahrana ili kremacija u skladu sa verskim običajima

Nakon taora, ritualnog obreda kupanja, telo se pokriva mirisima i oblači u pogrebno odelo koje se naziva tahrihim. S obzirom da ova vera poziva na skromnost i jednakost, jevrejska sahrana se karakteriše jednostavnom odećom za pokojnika koja je izrađena od belog lanenog platna, bez poruba i čvorova. Takođe, kovčeg je prostog dizajna, napravljen od ravnih neobrađenih dasaka, bez ukrasa i bez metalnih eksera.

Pokojnik se smešta u sanduk u koji je stavljena slama. Ukoliko je preminuo u dijaspori sipa se i šaka peska iz Izraela, jer će se iz nje, po predanju, pojaviti mesija koji će vaskrsnuti mrtvog.

Bdenje (šemira) je obavezni deo na jevrejskoj sahrani. Obavlja je tokom čitave noći šomrin, odnosno osoba koja je zadužena za čitanje psalama o vaskrsenju.

Kako postoji verovanje da će se telo i duša ponovo ujediniti nakon smrti, telo se smatra svetim, te tradicionalni jevrejski zakon strogo zabranjuje kremiranje.

Pogrebno preduzeće Drnda Internacional ima višegodišnje iskustvo u organizoavnju sahrana svih vera. Vaš smo verni oslonac u najtežim trenucima svih 24 časova, 365 dana u godini.