Na prostoru današnjeg Meksika, Belizea, Gvatemale, delova meksičkih država Tabasco i Chiapas, kao i u zapadnim krajevama Hondurasa i El Salvadora nalazilo se carstvo Maja. Ova civilizacija je obuhvatila 2 milenijuma, sve do 1524. godine kad su je Španci osvojili.
Iako su postojali pre Nove ere, Maje se i dalje se smatraju jednim od najnaprednijih naroda. Njihova znanja o poljoprivredi, keramici, pisanju hijeroglifa i matematici bude pažnju naučnika. Kao dobri astronomi napravili su veoma precizan kalendar. Dok pred njihovim impresivnim umetničkim i arhitektonskim delima svima zastaje dah.
Za Maje religija je igrala važnu ulogu u svakoj društvenoj sferi, pa su veliku pažnju posvećivali ritualima nakon smrti.
Kako su izgledale sahrane kod Maja otkriva vam u ovom blogu pogrebno preduzeće Drnda Internacional.
Sahrane kod Maja obiluju ritualima
Maje su veoma poštovali smrt, te je gubitak bliske osobe bio praćen dubokom tugom.
Kako su verovali u reinkarnaciju, duša koja je pri rođenju vezivana za telo, nakon smrti se odvajala od njega. Takođe, verovali su da su određene smrti plemenitije od drugih. Naime, ljudi koji su umrli samoubistvom, žrtvovanjem, komplikacijama pri porođaju ili u ratu direktno su odlazili na nebo. Razlog zbog kojeg je nasilna smrt imala direktni prolaz jeste da su Maje smatrale da su Bogovi zahvalni za žrtvovanje koje su ti pokojnici učinili za njih.
Odmah nakon smrti, duša je započinjala svoje putovanje u zagrobni život. U tim trenucima rodbina je mogla da kontaktira preminulog i da zatraži savet od njega.
Zagrobni svet, tj. Ksibalba bio je ispunjen brojnim testovima, kao što je reka ispunjena škorpionima, reka ispunjena krvlju, a potom i reka napunjena gnojem. U početku, narodna verovanja za sahrane kod Maja isticala su da je zagrobni svet samo prolaz do reinkarnacije u kojoj će dobiti drugu ulogu. Kasnije, sa dolaskom Hrišćanstva, smatrano je da što je duži boravak u Ksibalbi, to je osoba vodila grešniji zemaljski život.
Priprema tela za sahrane kod ove drevne civilizacije
Pokop ili kremiranje bili su tradicionalni načini sahranjivanja Maja. Najstariji članovi obavljali su pripremu tela. Odnosno, kupali su i oblačili preminulog, jer sahraniti nekog bez odeće predstavljalo je veliku uvredu za majansku kulturu.
U usta pokojnika stavljan je kukuruz. On je bio simbol ponovnog rođenja, ali i hrana mrtvih tokom putovanja u podzemni svet. Dok je stavljeni žad služio kao novac na tom putu. Zatim su telo umotavali u pamučnu tkaninu i nosili u crkvu.
Izgled grobnica zavisio je od društvenog sloja. Tako su aristokrate sahranjivani u dnu pogrebnih piramida. Mnoge od njih su se sastojale od 9 velikih stepenika, koji su predstavljali 9 slojeva podzemlja. Ove grobnice bile su ispunjene predmetima od žada, keramike, mermera i drugim dragocenostima.
Obični građani sahranjivani su u zajedničkim grobnicama. Ukoliko je izabrano kremiranje, pepeo se čuvao u posudama ukrašenim idolima.
Običaji nakon sahrane kod Maja
Nakon sahrane kod Maja porodica je pripremala svečani ručak, a po završetku napuštala kuću preminulog. Maje su verovale da će se duša preminulog po isteku 9. dana vratiti svojoj kući, gde će provesti narednih 9 dana. U tom periodu postojala je opasnost da umre drugi član porodice ako bi boravio u kući.
U određenim danima praznika Maje su svojim precima prinosili hranu.
Neka u najtežim trenucima vaš oslonac bude pogrebno preduzeće Drnda Internacional. Višegodišnje iskustvo u radu, brižnost, široka ponuda pogrebnih usluga, kao i prevoz pokojnika iz inostranstva, najbolji su dokaz kvaliteta.
