Iako smo svesni da svaki život ima svoj kraj, gubitak bliske osobe je događaj na koji nikada nećemo biti spremni. I dok se smenjuju šok, neopisiva bol i neverica potrebno je pronaći snage kako bismo priredili dostajanstveni ispraćaj.
Međutim, priprema sahrane nikako ne znači kraj obaveze prema pokojniku. Sledi period žalosti koji ispunjavaju brojni običaji nakon sahrane. Pored molitva i odlaska na grob za zadušnice i parastose, jedan od važnih običaja je postavljanje nadgrobnog spomenika.
Ovi svojevrsni čuvari prošlosti i pokazatelji ljubavi prisutni su od davnina. Srećemo ih kako kod Hrišćana, tako i u tradiciji Jevreja i Muslimana. Vremenom, nadgrobni spomenici su menjali ne samo način izrade, već i obeležja. Danas obično sadrže ime pokojnika, datum rođenja, datum smrti i fotografiju. Često se na njima mogu videti poruka ili molitva, kao i drugi ukrasi koji predstavljaju prava pogrebna umetnička dela.
Kada su se pojavila slova na spomenicima?
Slova nisu oduvek bila obeležja na nadgrobnim spomenicima. Prvi spomenici koji su stari više od 70.000 godina nisu imali nikakve simbole, da bi se, zatim, na njima pojavile uklesane mrtvačke glave, anđeoska krila, biljni motivi… Tek mnogo vekova kasnije slova su dobila svoje mesto na spomenicima.
Sredinom 19. veka spomenici su se izrađivali ručno, kao i sva obeležja na njima. Bilo je zastupljeno rezbarenje u “rimskom stilu” kao moderna forma štampe toga doba.
Sa Idustrijskom revolucijom razvijala su se i slova na spomenicima. 1856. godine Montgomery C. Meigs, inženjer i američki general, uveo je 2 standardizovana pisma za upotrebu na nadgrobnim spomenicima. Pet godina kasnije Benjamin C. Tilghman izumeo je proces peskarenja slova.
Kako je krajem 19. veka počela upotreba granita za izradu spomenika graviranje slova dobilo je novu formu. Naime, granit je mnogo tvrđi od mermera, pa je bio potreban drugačiji alat za obeležavanje. To je doprinelo i novim metodama ispisivanja slova.
- godine Robert Knox je proizveo ploče koje su ubrzale proces postavljanja slova na spomenicima, a već 1923. pojavila su se tzv. “podignuta” slova koja su imala 3D efekat.
Slova na spomenicima dolaze u različitim vrstama
Najstariji oblik izrade slova na spomenicima, koji se i danas koristi, jeste peskarenje. Pomoću sitnog, kvarcnog peska pod ogromnim pritiskom skida se sloj granita na označenom šablonu.
Mašinsko graviranje se izvodi specijalno dizajniranim mašinama koje dijamantskim noževima precizno nanose linije sa šablona na ploču. Dubina slova se kreće od 2 do 4 mm, ali je mana ove metode obeležavanja mali izbor fontova.
Savremeniju verziju predstavlja lasersko graviranje. S obzirom da je kompjuterski vođeno preciznost je izuzetna, dok je izbor stilova slova ogroman. Nažalost, dubina slova je najviše 1 mm, te tokom godina ona izblede.
Mesingana slova su najnovija i najkvalitetnija metoda. Mesing je legura bakra i cinka, te ga krasi velika izdržljivost i otpornost na koroziju. Osim trajnosti, ova slova su veoma elegantna, a bogat izbor stilova i fontova omogućava da svako pronađe ono što želi.
Ukoliko je vašu porodicu zadesila smrt najbližeg člana, pogrebno preduzeće Drnda Internacional može vam pomoći u celokupnoj organizaciji sahrane. Stojimo vam na raspolaganju svih 24 časa, 7 dana u nedelji.
