Predeo između Morave, Timoka i Dunava obuhvata četiri okruga: Borski, Braničevski, Zaječarski i Pomoravski. Krase ga prelepe ravnice, bogate polja i mirisni vinogradi koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Međutim, ono po čemu je istok poznat jeste jedinstveni spoj filozofije i verovanja, koji donose dozu mistike. U ovom predelu, gde se stapaju stvarnost i legenda, žive Vlasi.
Upravo njihovim živopisnim ritualima običaji u Srbiji fasciniraju ljude širom sveta. A veliku pažnju privlače sahrane i odnos prema preminulim. Vlasi velikim delom pripadaju pravoslavnom stanovništvu, ali se njihov kult mrtvih u istočnoj Srbiji temelji na prehrišćanskim, indoevropskim i paleobalkanskim elementima. Iako je mnogima nerazumljiv, on opstaje i u modernom društvu, prenoseći se s kolena na koleno.
Po čemu je poseban kult mrtvih u istočnoj Srbiji otkriva vam pogrebno preduzeće Drnda Internacional.
Ističe se da je smrt početak novog života
Vlasi razlikuju 2 vrste smrt. Muarća ku rind je prirodna smrt koja nastupa zbog starosti. Dok je muarća fara rind iznenadna smrt. Samim tim ni porodica nije bila pripremljena na ovaj nemili događaj.
Glavnu ulogu u samoj smrti kod Vlaha igra upaljena sveća. Kako je zagrobni svet mračan, sveća predstavlja lično svetlo koje pokojnik mora da nosi stalno sa sobom, a ne samo na putu ka novom životu. Koliko je moć svetla za kult mrtvih u istočnoj Srbiji najbolji je dokaz da se pokojnik može sahraniti bez ikakve svečane pripreme, ali bez sveće u ruci nikako ne sme. Jer se to smatra velikom tragedijom.
Ukoliko nastupi iznenadna smrt izrađuje se tzv. rajska sveća. Po pravilu pravi se noć uoči sahrane i nalazi se na prvom mestu u pogrebnoj povorci.
Oprema za ispraćaj pokojnika mora da odgovara polu i životnom stilu. Tako, na primer, pored kompletnog pribor kakav je koristio za života, pušačima se stavlja omiljeni tip cigareta, a ženama omiljena šminka. Narodna verovanja za sahrane nalažu da se prilikom pripreme premenulog svaki predmet za ispraćaj mora dodirnuti rukom, poljubiti, imenovati i kazati u koje svrhe se koristi. Ako se ovaj običaj preskoči, pokojnik će na onom svetu moći da vidi namenjene predmete, ali neće moći da ih upotrebi.
Iznošenje kovčega iz kuće prati posebna, rajska pesma – kînćiku rajuluj. Mada se poslednjih godina sve više sreće muzika za sahrane sačinjena od omiljenih melodija pokojnika. Time porodica obezbeđuje svom najbližem vitalnost kakvu je imao za života i lakši prelaz na drugu stranu.
S obzirom da su Vlasi vezani, naročito, za kuću i ognjište nije redak slučaj da svoje preminule sahranjuju na porodičnom imanju.
Kult mrtvih u istočnoj Srbiji obuhvata “buđenje” pokojnika
Pored brige za pokojnikovu dušu, Vlasi vode računa i o telesnoj strani umrlog. Pa nijedna svetkovina u čast pokojnika ne može da protekne bez pozivanja da i on sam prisustvuje. Zbog toga se u rano jutro, na dan svetkovine, odlazi na groblje ipostavlja bogata trpeza. Miris sveće i tamjana otvara vrata onoga sveta i pokojnik se budi rečima koje se koriste u svakodnevno životu za buđenje usnulih ljudi.
Grob se, zatim, zaliva vodom kojom se najbliži umiva, baš kao što čovek to čini ujutru, kada se probudi. Tek onda se poziva da se približi ponuđenom jelu. Ovaj običaj je najbolji primer da kult mrtvih u istočnoj Srbiji shvata pokojnika ne samo na duhovan, već i na telesan način.
Korak dalje u ovom poimanju jeste ritual vezan za četrdesetodnevni pomen. Naime, ako je preminula mlada osoba vrši se otkopavanje kako bi je porodica okupala, očešljala i presvukla u novo odelo. Nakon toga ponovo se brižljivo zakopava. Tokom godina običaj otkopavanja polako nestaje. Prema zvaničnim podacima poslednji put se odigrao pre više od 2 decenije.
Kult mrtvih u istočnoj Srbiji vezan za dane Uskrsa
Verovali ili ne, kult mrtvih u istočnoj Srbiji ima i svoje kolo za preminule. Pred Veliki četvrtak porodica preminulog pali vatru na groblju. Njome se otvaraju vrata raja i pokojnik “izlazi” iz groba da ruča sa svojim najmilijim i primi darove.
Drugog dana Uskrsa u centru mesta organizuje se kolo za pomen pokojnika. Na sredini kola je postavljena trpeza sa raznim đakonijama i pićem, a kolovođa je osoba iz najbliže pokojnikove familije. Dok odmah pored njega ide igrač koji nosi pokojnikovu sliku ukrašenu darovima, cvećem i voćem. Na taj način i preminuli aktivno učestvuje u kolu.
Tokom igranja, porodica daruje svakog igrača i služi omiljenim pićem preminulog. “Kolo za mrtve” može da traje i po nekoliko sati. Da bi se u večernjim časovima gozba nastavila u porodici preminulog.
Bez obzira na verovanje i običaje, u organizovanje sahrana značajnu pomoć pružiće vam Drnda Internacional. Ukoliko vam je potrebno, pogrebne usluge ove kompanije uključuju i prevoz pokojnika za Srbiju, kao i međunarodni prevoz pokojnika.
