Sahrane na Tajlandu

Na krajnjem jugoistoku azijskog kontinetna sa izlazom na Tajlandski zaliv i između Laosa, Kambodže i Malezije u 18. veku nastala je država pod nazivom Sijam. Godine 1939. godine dobila je ime koje i danas nosi.

Kraljevina Tajland je u svakom pogledu specifična. Počev od jedinstvene arhitekture i kulture, preko nestvarnih pejzaža, pa do neobičnih jela – izdvaja se od svih drugih zemalja Azije.

Narod Tai je posebna etnička grupa naroda, koji veruje u budizam. U skladu sa tim neguje viševekovnu praksu pogrebnih običaja, bez obzira što su se mnoge države u njenoj blizini i u tom pogledu modernizovale.

Kako izgledaju sahrane na Tajlandu otkriva vam pogrebno preduzeće Drnda Internacional.

Priprema za sahrane na Tajlandu

Tajlanđani imaju sasvim drugačiji pogled na smrt u odnosu na zapadna verovanja. Kao vodeća budistička zemlja, većina stanovnika praktikuje tradiciju i običaje ove religije.

Sahrane na Tajlandu, zapravo, su svojevrsna proslava života. Pri organizovanju velika pažnja se posvećuje ukrašavanju kovčega i obrocima nakon pogreba. Ne čudi što su zbog svoje ekstravagantnosti stekle reputaciju najskupljih sahrana na svetu. U pogledu troškova čak premašuju sahrane u Gani koje prosečno iznose oko 20.000 dolara.

Organizovanje sahrana počinje odmah posle smrti i traje nedelju dana. Na taj način se daje dovoljno vremena da i rođaci iz daljih krajeva stignu na poslednji ispraćaj.

Priprema pokojnika započinje ceremonijom kupanja, koju obavlja porodica. Ona se vrši tako što jedan član porodice iz vrča svima sipa vodu u ruke, uključujući i ruke pokojnika. Zatim se oko zglobova ruku i članaka nogu preminulog vezuje bela traka koja ima zadatak da obezbedi siguran prolaz u sledeći život.

Na kraju, ruke preminule osobe se postavljaju u položaj za molitvu, a na njih se stavlja lotosov cvet i tamjan. Pojedine porodice u usta pokojnika stavljaju novčiće, jer veruju da će njime platiti put u sledeći život.

U narednih sedam dana monasi obilaze pokojnika kako bi obavili molitveno pevanje.

Poslednji pozdrav

Zahvaljujući budizmu Tajlanđani veruju u reinkarnaciju, pa sahrane simbolizuje preporod u sledeći život. Kremiranje je njihov sastavni deo koji pomaže da se čovekov duh oslobodi za novo rođenje.

Sedmog dana povorka sa kovčegom i monasima dolazi do hrama. Pre nego što se zapute u odaje krematorijuma, moraju 3 puta da ga obiđu u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu. Tek onda kovčeg može biti izložen na visokom stolu u krematoriju.

Kako cveće na sahrani igra važnu ulogu, kovčeg i sto na kome se on nalazi ukrašeni su buketima omiljenih cvetova pokojnika. Svi prisutni dobijaju drveni cvet koji stavljaju ispod kovčega kao simbol pogrebne vatre.

Tokom kremiranja ožalošćeni se mole kako bi sprečili pokojnika da postane zao duh. Pepeo se najčešće prosipa u moru ili reci, jer se time ispiraju grehovi. Nije redak slučaj da porodica pepeo pokojnika čuva u urni u svom domu.

Sahrane na Tajlandu – 100 dana žalosti

U tajlandskoj tradiciji postoji posebna ceremonija od 100 dana. Reč je o periodu žalosti u kome je duša još uvek prisutna. Po isteku, njen povratak na zemlju nije više moguć. Duša pokojnika tada je, konačno, krenula ka svom sledećem životu.

U 100 dana porodica preminulog priprema obroke kojim će ugostite sve prijatelje i rođake koji je posete.

Pogrebno preduzeće Drnda Internacional ima višedecenijsko iskustvo u organizovanju sahrana, uključujući i transport pokojnika iz inostranstva. Uz poštovanje običaja pomoći ćemo vam da vaš voljeni ima dostojanstveni ispraćaj.