Iako se sahrane razlikuju među kulturama, jedno je zajedničko – u pitanju su ceremonije kojima se odaje poštovanje preminulom. Tačnije, to je posebni dan u kome se na različite načine izražava tuga zbog gubitka. I dok kod nekih naroda muzika za sahrane zamenjuje reči utehe kad neko umre. U drugim narodima su, pak, obavezni govor i cveće za sahrane.
Ipak, posmatrajući sahrane kroz istoriju možemo primetiti i nesvakidašnje običaje. Jedan od njih su profesionalni ožalošćeni.
Šta su profesionalni ožalošćeni? Koja je njihova uloga u pogrebnoj povorci otkriva vam pogrebno preduzeće Srbija, Drnda Internacional.
Da li su profesionalni ožalošćeni deo porodice?
Profesionalni ožalošćeni predstavljaju ljude koji su unajmljeni da prisustvuju sahrani. Odnosno, oni su plaćeni da izraze tugu prema preminulom, iako ga nisu lično poznavali.
S obzirom da mnogi ljudi koje je zadesila smrt roditelja ili voljene osobe nemaju odgovor na pitanje: “kako se nositi sa tugom”, tu su profesionalni ožalošćeni, tj. ljudi koji su prema istorijskim zapisima imali talenta za oplakivanje. Pa ne čudi što je u stara vremena ovo smatrano profesijom, kao i sastavnim delom pogrebne usluge.
Srećemo ih još u Bibliji kao vid “umetnosti”. Obično su to bili poljoprivrednici, koji nakon završetka sezone radova u polju, nisi imali drugog posla. Te su prihvatali pozive ožalošćenih porodica kako bi zaradili dodatni novac.
Šta su profesionalni ožalošćeni kod starih naroda?
U drevnom Egiptu profesionalni ožalošćeni imali su svojevrsni performans. Ritual žalosti uključivao je glasno oplakivanje, udaranje pesnicama po golim grudima, razmazivanje zemlje po telu, pa čak i čupanje kose.
U ovoj grupi posebno su se isticale 2 žene koje su predstavljale oličenje Izide i Neftide, božanstava za koja se verovalo da imaju posebnu ulogu kada neko umre. Dokazi o njima nalaze se na zidovima piramida i stranica brojnih zapisa.
Kod starih Rimljanja profesionalni ožalošćeni bili su isključivo žene kojima je zadatak bio glasno naricanje. Njih je porodica unajmljivala da zajedno sa muzičarima i glumcima daju svečani čin sahrani.
Šta su profesionalni ožalošćeni u Kini
Kineska sahrana ima dugu tradiciju unajmljivanja ljudi za oplakivanje. Naime, profesionalni ožalošćeni pojavili su se 756. godine, kao deo pogrebne predstave.
Za vreme vladavine Dali dinastije običaji u Kini podrazumevali izvođenje različitih događaja iz pokojnikovog života. U njima su unajmljeni oplakivači bili predstavljeni kao čuveni carevi Xiang Yu i Liu Bang.
Predstava je započinjala u kući preminulog, sve vreme prateći pogrebnu povorku. Da bi na groblju bio izveden poslednji čin. Upravo su ovi prikazi žalosti unajmljenih glumaca bili predstavljeni na nadgrobnim pločama. Tako da svaka ploča ima svoju priču o sahrani.
Profesionalni ožalošćeni u savremenom društvu
Padanje na kolena pred kovčegom pokojnika, neutešni plač koji prelazi u kukanje karakteriše i danas sahrane u Kini. Profesionalni ožalošćeni su poznati pod nazivom “kusangren” i po posebno krojenoj odeći za sahrane. Njih unajmljuje porodica kako bi bila sigurna da će pogreb proteći u najvećoj mogućoj tuzi.
U Gani unajmljene žene, koje su i same udovice, bave se poslom profesionalnog oplakivanja. Njihova uloga je da svojim plakanjem pomognu rodbini da zaplaču. Pa narodna verovanja za sahrane u ovoj zemlji ističu da porodice koje izbegnu njihovo angažovanje očekuje šteta.
Profesionalne narikače postoje i danas u nekim mestima Crne Gore i Hrvatske. Dok običaji u Srbiji beleže njihovo postojanje, ali za razliku od drugih krajeva, žene ne dobijaju novac za naricanje.
Suočavanje sa gubitkom je najteži događaj u životu čoveka. Zato prepustite pogrebnom preduzeću Drnda Internacional organizovanje sahrane. Najkvalitetnija pogrebna oprema i vrhunska usluga koja uključuje i prevoz pokojnika iz Evrope izdvajaju ovo preduzeće od drugih.
